Opštinske novine

Арх. урб. Драг. М. Поповић

Општински станови — Наставак—

Говорећи о иностранству, немогуће нам је одвајати опшгинска решења станбеног питања од државног решења истог питања, јер су то два проблема тесно везана један за други и не дају се један без другог разумети. Потребно је на име знати законе, узроке који су их створили и начин финансирања станбеног питања појединих држава, да би се затим могло разумети само учествовање општина у њему. Код Француза смо видели да је држава притекла новчано у помоћ, појмљиво под извесним условима и да су општине добиле законско право да се могу и морају бавити зидањем станова. Њихов Државии савет оспоравао је у почетку, чисто из законских разлога, учествовање општина на трговачком пољу, али социјални разлози станбеног питања били су јачи од академских тумачења старих закона и општине су чак добиле као своју прву дужност његово старање и извођење. Нема гледишта које се разилази у питању да станбену кризу треба свестрано потпомоћи свима средствима. Једино су неки немачки индустриски кругови били томе противни, наводећи своје противразлоге, да је боље ствар остављати приватној иницијативи а новцем потпомагати индустриска предузећа јер она пружају већу гаранцију да ће се п РОдуктивност нације тиме повећати и нарочито да ће се сваким даном све више и више упосљавати беспослени радници. Међутим соЦИјални разлази станбеног питања и код Немаца су били овог пута јачи, управо ставља:' и С У у питање опстанак целе нације, те га ■! е влада, убодена жаоком преке потребе, морада да стави на дневни ред и расправи као Једн° °д најважнијих питања целе Немачке. дад будемо доцније говорили о Енглезима, Виде -Пем° да С у они своје станбено питање ного елегантније и комотније решавали јер ^. п Р ав овремено били схватили сву његову о^ност, време им је допуштало разне вану ЈаЦК ^ е . и п Р°бе а самим тим згодно избегток- ° Ча -' не си туације нису захтевале никакве 1 по Законодавним одборима. осел'] 1СМаЧка -' е као побеђена земља највише ла последице рата и ако није била опу-

стошена непријатељским најездама. Прилив становништва у градове, последица развитка индустрије, још и пре рата је био пореметио равнотежу између понуде и тражње станова. Немци су се за разлику од Енглеза који су волели да сваки има своју кућицу, задовољавали становима касарнског типа који имају једину предност да су повољни за ренту. Држава није много водила рачуна о начину изградње тих станова од стране приватне иницијативе, тако да се дошло до тога да је Берлин пре рата у односу на друге градове имао 75 становника на извесну одређену површину земљишта, док су други градови имали: Њу Јорк 20, Амстердам 13, Брисел 8 а Лондон само 5. Док се у Немачкој пре рата обично зидало по 200.000 станова годишње, за време рата је све то било стало. Истина, после рата је зидање одмах отпочело али не у сразмери са потребама. Великом броју закључења нових бракова, дакле потраживању кових С1анова није се никако могло изаћи у сусрет. Немци рачунају да је према статистици потребно било сем нових подигнутих станова од 1919 до 1924 подизати још по 150.000 станова годишње и исто тако рачунају да им данас недостаје још равно милион станова. Тек кад се овај број сустигне, престаће да се осећа криза станова у немачким градовима. Министар рада 1927 године Д-р Браунс, лично је изјавио да према званичним подацима преко 600.000 немачких породица немају стана. Као последица свега тога појавио се прво велики пораст процента туберкулозе, затим све већа смртност одојчади. Заразне болести је било врло тешко спречавати а проценат полних болести је у дијаграму нагло скочио. Сем тога пренасељеност (више од 2 одрасле особе у једној соби) давао је незгодне резултате по морал. Кроз Рудолф-Виршов болницу у Берлину је за годину дана (1924 год.) прошло 250 полно заражене деце до 10 година старости, која су била жртва ове станбене пренасељености. Ако томе додамо да пренасељени стано-