Opštinske novine

Општинске новинк

Сгр. 96?

бору и како да се држе према своме највећем противнику светоме Атанасију. На сабору у Сердици дигну се велике и тешке оптужбе противу аријанства, а нарочито противу мурсанског и сингидунског владике. Они су оцртани као најгори људи, неваљалци и злочинци. За мурсанског владику Валенса изнесено је чак како је, сплеткарећи, да би се докопао аквилејске епископије, проузроковао буну, у којој је погинуо неки свештеник Виатор. Кад су видели како у Сердици стоји ствар, вође аријеваца Валенс и Урзације напусте Сердику, па са својим присталицама

Дар Беспазиан

оду у Филипопољ (Пловдив) и објаве да се у Филипопољу држи сабор, а не у Сердици. На томе своме сабору сингидунски и мурсански епископ осуде не само све оне епископе, који су остали у Сердици, већ и самога папу Јулија. Они чак донесу и једну одлуку, којом је папа Јулије свргнут са епископске столице. Са своје стране опет, они из Сердике, баце анатему на Валенса и Урзација. У тој њиховој одлуци каже се: „Урзација из Сингидунума у Мезији и Валенса из Мурзе у Панонији, зато што су се повели за Арусовим безумљем и због других злочина, које су починили, свети сабор једнодушним споразумом свргава са епископског положаја. Уз то изјављује, да они не само да не могу бити епископи, већ нису достојни ни опште заједнице верних". И поред тога, што је западни цар Констанс спровео у дело решења сердичкога

сабора, Урзације и Валенс успели су да се одрже на својим местима, али су зато морали да моле за опроштај папу, кога су у Филипопољу анатемисали. Па ипак, они су убрзо добили прилику, да се освете. Борба цара Констанција са претендентом МагненциЈем дала им је прилике да стекну велику цареву милост. То је још више поЈачало њихову моћ, јер су и иначе у народу сматрани за веома побожне и богоугодне људе. Веровало се, да је цар Констанције победио Магненција само благодарећи њиховлм молитвама. Пред борбу код осска Валенс Је прорекао цару, да ће победити МагненциЈа. И заиста Констанције 28. септембра 351. код Мурсе, пред амфитеатром ван града, тако потуче Магненција, да је Магненције једва жив утекао. 11о причању правоверних, то Валенсово пророчанство било је у ствари једна подвала. <Јн Је, каже се, удесио да њему стигне први глас о резултагу битке много пре него ли самоме цару, тако да је могао са сигурношћу прорећи оно што се већ одиграло. Како је, да је, тек цара Констанција је одушевило то пророчанство и Валенс и Урзације постале су омиљене личности на двору. На сабору у Милану 355. године Валенс и Урзације још једанпут су успели да свргну светога Атанасија са епископске столице. Исте 355. године Урзације и Валенс помоћу свога заштитника, цара Констанција, збацили су папу Либерија и на његово место по ставили папу Феликса. У то време држан је читав низ сабора На некима су преовлађивали аријевци. На другима, по жељи царевој, тражена су средња решења. Неки аријевци, на истоку, почели су, помало, да попуштају од свога веровања и да се приближавају правоверним догмама, али они у Панонији, под вођством Урзација и Валенса, остали су при своме. На три сабора у Сирмиуму појавиле су се три „сирмиумске формуле" о природи Бога Сина, по више или мање измењеном аријевском гледишту. Ту су поједине речи из Вјерују биле узрок читавих месеца и година грвења и гложења. У Анкири умерени аријевци измислили су да Син истина није јединосушан са Оцем, али је „сличан Оцу". Међутим ни правоверни ни аријевци нису се са тим средњим решењем задовољили. И једнима и другима било је стало до свакога слова. Затим правоверни у Римини сазову сабор, на коме одлуче да се остане при никејском вјерују, а сингидунског и мурсанског епископа анатемишу. Валенс, који је био у Римини, чим је чуо пресуду, пожури цару, своме заштитнику у Тракију. И тако, кад је саборска депутација од двадесет људи стигла до цара, цар је већ