Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 1009

О. Г. Б. у 1930 години припремао, сређивао и спремао материјал за разне иностране урбанистичке изложбе, као на пр. за велику изложбу Југославије у Женеви, на којој је Београд — према изјавама како надлежних тако и штампе — био у сваком погледу најдостојније и најбоље заступљен. Успех престоничког органа није могао остати незапажен ни код нас ни на страни. Данас је опште мишљење меродавних и новинарско-публицистичких кругова, да су „Београдске Општинске Новине" својим развитком у 1930 години и 1931 год. постале једна од најбољих ревија не само у Југославији него и у иностранству. ,,Политика", „Време", „Трговински Главник", „Јутарњи Лист", „Загребачке Новости", „Словеначко Јутро" и остала наша и дневна и стручна штампа слажу се у оцени да су „Београдске Општинске Новине" одлично уређен комунални часопис. Тако на пр. „Политпка" за „Београдске Општинске Новине" даје овај суд: „Овај ванредно уређени комунални часопис, расправљајући непрекидно сва животна питања београдске заједнице, постаје уистини све више сталан извор документације београдског живота свих облика. Стављајући стално на дневни ред многобројне проблеме Београда, данашњег или сутрашњег, „Београдске Општинске Новине" неоспорно данас све више претстављају једну од главних база за иницијативе и инструктивну платформу за расправљање свих животних проблема наше престонице". а ,,Време" завршава свој приказ о „Београдским Општинским Новинама" овом констатацијом: „Поред верног фотографисања садашњице, поред сво.јих научно-популарних написа за комунално делање на изградњи будућег Београда, „Београдске Општинске Новине" врше савесно прикупљање материјала за давну и скору историју Београда, што је за пуну похвалу". Поред најлепших кригика јавног мнења о „Београдским Општинским Новинама" дали су у току 1930 године свој високи суд и личне похвале о њима многи наши јавни радници и научници као д-р Мил. Јовановић-Батут, г. Коста Главинић, д-р Драгољуб Аранђеловић, Драгиша Лапчевић, Богдан Поповић, Душан С. Николајевић, д-р Љуба Стојановић, д-р М. Зелић, д-р Сркуљ и многи други. А у низу најласкавијих оцена европских стручњака напоменућемо, примера ради, да су

неограничена признања у својим оценама о „Београдским Општинским Новинама" у 1930 години дали познати светски комунални прваци г. г. Ерио, велики државник Француске и претседник Лионске општине, д-р Конзелас, генерални секретар Међународног Савеза Градова, д-р Петар Зенгл, Чехословачки арбитар у комунално-социјалним проблемима, др Лоран, потпретседник Париске општине, д-р Уелс Силс, вођа комуналних работника Америке и уредник Њујоршког часописа „Самоуправе" и т. д. Захваљујући оваквом срећном успеху на усавршавању листа, успело се такођер у току 1930 год. да се лист на пијаци и поред опште кризе књиге, добро пласира. Из дана у дан број претплатника, читалаца, сарадника и интересаната се увећавао. Резултат тога је проширење тираже листа од 200 читалаца (тираж из 1927/1928 г.) на 5000; на издавање листа од четири странице, на 70—80 страница (8—10 штампаних табака) и у 1930 год, на покривање свих штампарских расхода осигураним приходима од претплата грађана, општинских чиновника, општина у земљи, кафана, од огласа и т. д. У 1930 години, према извештају Главног Књиговодства О. Г. Б. било је укњижено специјалног прихода од „Београдских Општинских Новина" динара 419.167,75 (до 9. ХП-1930) а на име расхода учињених за штампање и издавање листа, хонорара сарадницима, фотографисања Београда и др. динара 383.235,-—. На дан 1. јануара 1931 године тираж листа је био 5500 бројева. На уређивању „Београдских Општинских Новина" и редакцијском раду у току 1930 године једино и искључиво је радио уредник — референт за штампу а у администрацији листа радили су на регистрима, кореспонденцији и експедицији листа један хонорарни чиновник и један дневничар — сарадник. Поред дужности уређивања „Београдских Општинских Новина" референт за штампу је вршио прибирање и истраживање материјала за историју Београда, руководио уметничким снимањем Београда, старог и новог, израђивао комуналну архиву из дневне штампе, пласирао и писао пропагандистичке чланке о Београду у иностраној штампи, лично или преко Државног Централиог Пресбироа, припремао комуналне вести за нашу штампу, организовао и спремао материјал за урбанистичке изложбе, вршио разне социјално-хигијенске анкете и т. д. ће се).