Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 945

за тим летовалиштима вапије сваке године око поча милиона југословенске деце. Зато ми подвлачимо и овом приликом да је све оно што смо ми до сада предузимали за нашу децу и њихову будућност само експерименат, а никако широка и систематска акција. Тек сада, према сигурним знацима ко' ( е смо запазили и код Београдске општине, а и у Савезу градова, може се очекивати једна нова епоха комунално-социјалне акције у дечијем питању. Први приговор, који би нам се овде могао да учини, био би у томе, да за извођење једне широке дечје заштите треба имати милионске кредите. Тиме се само не би рекло ништа ново. За сваку социјалну акцију треба новаца, обилно новаца. А за дечју у толико више. Али се ти новци не могу очекиваги ни од добровољних прилога, ни од малих дотација општина и државе. Мора се једном енергично пресећи са системом просјачења у социјалној заштити југословенске деце. Ко штеди на физичком и моралном подизању деце, тај ће доцније расипати на болнице и казнионе! Мора се за формирање кредита за дечи ју заштиту, уопште социјалну заштиту, установити специјални прирез. У интересу социјалне правде, и кидања са системом добровољних прилога и хуманитарног просјачења, треба законом пренети терет издржавања деце на богате класе, а највећма на оне које нису директно учествовале у ослободилачком рату. Затим на имућне старе момке, чије се целибатно стање не може оправдати економским разлозима, а сељачку, радничку, занатлијску и чиновничку сиротињу уопште ослободити од сваке обавезе овога целибатерског приреза. Да би се што више зграда добило за дечија летовалишта, домове и санаторијуме, треба употребити све манастирске зграде за те сврхе, а изузети само црквену зграду и њу као споменик старе културе сачувати од сваке спољне и унутрашње промене. У дечије питање мора се унети што више практичног смисла и што више организаторског духа. Све дечије установе морају се оеформисати тако како би оне престале биги прости азили за исхрану и спавање малишана и постале истински заводи за професионално, физичко и духовно васпитање наше Деце. Ми имамо милосрђа за псе и за коње! ^снивамо друштва за заштиту животињз V часу када у Југославији има 185.000 незбринуте деце, и када од 3,500.000 деце 70% тражи и вапије за социјалном заштитом! * Друга значајна фаза у развићу детета јесте период кад ступи у основну школу па док не изађе из ње. Она би се могла и помаћи за

годину две уназаД, односно од када дете ступа у забавиште па до истека основне наставе. Проучавајући социјална питања ми смо прошли неколико модерних држава у Европи. И нигде нисмо наишли на овакав систем ссновне наставе као код нас: школе 80°/» иохигијенске, пресићене прашином, недовољно зрачне, загушљиве. Деца сабијена у клупе и ту се држе по неколико часова дневно. Излети су оглашени за луксуз; гимнастика за беспослицу. Рад у пољу Ц на чистом зраку проскрибован за наставничко саботирање. Под таквим околностима није чудо што су наше школе постале расадници свих могућих болештина од туберкулозе до скабијеса. Шм лска су купатила беле вране а о зимским вештачким сунчалишгима нико и не сања. Мсђутим такав систем наставе напуштен је одавно у целоме паметном свету. Деца су нежнија него тропске биљке, и за њихов одгој, душевни и физички, треба и пуно напора и пуко разумевања. Старе, дебеле, недовољно зрачие школске палате одбачене су у данашњици. Место њих подижу се свуда мале школе у врту и зеленилу за највише стогину ученика, .јер је модерна хигијена изрично противу ве ликих ученичких агломерација. Оне су непогодне и због недовољне студије деце и због опасности од епидемија. Свака мала школа поред осталога има и то преимућство што постепено постаје и психофизички институт за те малишане, које наставно особље брзо упозна као сво.ју рођену децу. А познавање деце и њихове психе преставља први и иа.јглав нији услов васпитања и одгоја. Те нове школе не пуне дечију главу излишним детаљима и некорисним апсгракцијама (треба видети шта наша грешна деца у осмој и деветој години уче, па се згранути једном општем неразумевању. Шта ће тим младим годинама апстракције о речним сливовима, разне граматичке коњугације, маса историјских, безначајних детаља, читава хришћанска догматика у маломе итд?). У практичном свету, место свега тога, основна настава даје течно писање и читање, матерњи језик, .један стран језик изучен директном методом (само конверзација) и најелементарније основе из рачунице. природних наука, земљописа, историје и ручни рад. Али се зато данас у паметном свету обраћа на.јвећа пажња на физички и морални одгој. Та акција на хармоничном васпитању душе и тела почиње од четврте и пете године. То је V колико се тиче наставе. Подвукли -смо да је физичко и морално васпитање прече од умног јер се до десете године дечијег живота ударају најважнији основи за будуће здравље организма и полако се отпочиње формирање моралне личности. Формирање књишког интелекта може а и треба да отпочне касније јер за њега није то никад доцкан. На против, најбољи се резултати постижу кад