Opštinske novine

Стр. 1052

стима где је била организирана успешна пропаганда за дојење и где се много радило на просвећивању мајки, био је још увек велики проценат смртности одојчади ванбрачних маЈки као и оних брачних које су заузете привредним послом ван куће. И тада су почели, при раду на заштити деде, обраћати већу пажњу појединим социјалним моментима живота. Од великог значаја били су ти проблеми за време и после светског рата када се услед погоршања социјално-економских прилика, као и великог губитка људских живота, категорички захтевало решење успешне организациЈе дечје заштите. Код нас је још 5. фебруара 1919. године израђена „Уредба о оснивању Државног Одељења за заштиту Деце и Младежи" која је 1. октобра 1919. године допуњена „Правилником о уређењу оделења за заштиту Деце и Младежи", 24. јула 1922. године донет је „Закон о заштити Деце и Младежи". Према томе изгледало је, да је код нас благовремено са надлежне стране приправљен добар основ за развитак дечје заштите. Но искуство последњих десет година показало нам је, да је на основу тога закона врло мало у Београду, па и у осталој земљи, учињено и да је Закон за све то време остао великим делом само склоп мртвих параграфа. Узроци нерада на спровођењу и оживљењу овог Закона врло су сложени и морају се тражити у околним приликама као и у самој стилизацији закона. Закон предвиђа сав рад концентрисан код области, па укидањем области није било административних органа, који ће тај посао развити. Сем тога нисмо имали стручног персонала, који ће целокупној делатности на том пољу давати исправан правац. Крајем 1924. године основана је у Београду тек Университетска Дечја клиника, што је несумњиво за нашу дечју заштиту важан датум, јер о некој дечјој зашгити вођеној без основног знања дечје физиологије и патологије не може се ни говорити. Први завод за здравствену заштиту матера и деце са школом дечјих неговатељица у нашој држави основан је 1923. године у Љубљани. Ова установа је такође од велике важности за рад у борби против смртности одојчади, јер су немогући ма какви успеси на том пољу без школованих стручних сестара. Тако се у појединим институцијама и нудиљским школама тек развијао будући стручни кадар сарадника. Сем тога правилно вођење дечје зашгите захтева и довољно сретстава и добру организацију свих форми дечје заштите. Сва потребна сретства у одговарајућој мери могу, сем државе, давати општине које су до данас само минималне позиције за тај циљ уносиле у своје буџете. Према томе је, поред недовољног броја установа основаних од стране државе и општине у Београду, највише још учињено од стране приватне иници-

јативе, која је умела да заинтересује надлежне власти и да код њих добије извесне субвенције. Јасно је, да ефекат гога рада не стоји ни у каквој сразмери према стварним потребама престонице Београда а најбољи доказ за то, да се наша дечја заштита налази још у првим почецима, јесте огромна смртност београдске одојчади. Сем тога осећала се последњих година много! празнина при збрињавању деце, јер поред тога што није било довољних установа, десило се најчешће још и то, да једно дете, чија је мајка умешна, ужива помоћ са више страна, а друго потребније дете, за које нико не зна, страда беспомоћно. Нема у опште ни смисла говорити о некој дечјој заштити, ако установе чекају док их дете потражи, него права заштита мора преко својих органа да прихвати сву угрожену децу и да их, према потреби, збрињава. Стога су истините ове речи Професора Университета Д-ра Амброжића, познатог поборника за права детета код нас: „До сада у Београду има не мали број установа дечје заштите (општинских, државних, приватних и мешовитих). Има и не мали број организација за заштиту деце. Али заштите деце нема". Суд Општине града Београда нашао је да је питање дечје заштите од огромне важности и да Београдска Општина мора да узме на себе да реши ово веома значајно питање у низу својих настојања. Тако је при Одељењу за Социјално и здравствено старање основан један засебан Одељак у коме се има концентрисати сав рад на пољу заштите детета. Делокруг и директиве рада утврђене су нарочитим правилником. „Општински Централни Уред за заштиту матера, деце и младежи", руководи целокупном заштигом матера, деце и младежи на територији Општине града Београда, у оквиру своје законске надлежности. Он врши јавну заштиту (пуну или делимичну) над свом децом и младежи, која у својој породици нису могла бити никако или нису довољно заштићена! Према томе мора Уред да развија своју делатност на здравственом као и на социјалном пољу. Он има да прихвати дете са свим његовим потребама. Дете више не лута од установе до установе или од надлештва до надлештва, него угрожено дете, чим је пронађено са стране уредских органа, збрињава се, према постојећим приликама и захтевима дечијег организма, а сву бригу око сређивања правних и економских прилика детета спроводи ауторитативно Уред. Стога је и задатак Уреда да потпомогне старатељске власти. „У случају када се за дете не може наћи други старатељ чиновници Општинског Централног Уреда могу се примити дужности старатеља, и то за једно или више деце". Ова тачка правилника је од нарочите важности за наше локалне прилике, јер у Београду још не постоји званично старатељство, које је срж де-