Opštinske novine

Стр. 1064

ОИШТИНСКЕ НОВИНЕ

су ми казивали, јер је река била тако велика да поменути ланац ја видети нисам могао... Исто сам тако видео 6 галија и 5 галијета на реци Дунаву (не: Сави, како и Новаковић иоправља; осем ако Брокиер, и сувише тачно, према мутнијој води Савиној коју Дунав у луку заноси и више „Небојше", рачуна ушће Савино иза те куле) — покрај оног дворишта (1) у коме станују Рисијани (т. ј. изван приставишта, на самој обалн Дунава, на Јалији према Дорћолу). Њих никако не пуштају у остала четири утврђења, и ма да је њихово одељење добро тврдо, ипак није тако тврдо као што су остала. Једна од ланцем везаних кула на пристаништу биће без сумње данашња „Небојша али јо.ј де ла Брокиер не казује ни то ни које друго име. Од она „три утврђења на вису", два су (Небојша и Нарин) чинила данашњи Горњи град, чији је плато онда, како се види на споменутим снимцима, заиста био подељен на два природним ровом одво.јена дела; треће утврђење (Житарица) било би ниже њих, на савскодунавској падини градског брда. Ниједноме де ла Брокиер не казује имена. 30) Три године пре де-ла-Брокиера, односно три године после напрасне смрти деспота Стевана, године 1430, написао је Константин Костенски Живот деспотов, издан В. Јагићем у ХБП Гласнику С. У. Др. Константинов опис Београда који је Стеван, по повратку са Ангоре (1403), нашао „разрушен и запустео", како и сам каже у повељи („завету") датој Београду (гл. 38, стр. 272), те га „саздао" из основа —- поред све нејасности, каже отприлике, на стр. 286, ово; Беше овај (Београд) у истини седмоврх, јер (I) врло велики и красан град (горња варош) изгледом својим подобан је Сиону, Вишњем (горњем) Јерусалиму. А (II) други (доња варош), о-нај на рекама и у коме је пристаниште лађама, са северне стране великом граду (горњем, вароши), подобан бе нижњем (доњем) Сиону, Подсиону. (III) Трећи је (град) онде где је пристаниште царским (државним) лађама и који има мноштво утврђења. (IV) Четврти (чини) велика кула (обла) самоме дому Давидовом подобна и преровом, и здањем, и местом. (V) Пети, кад се прође овај (идући узбрдој, у коме су сва царска (државна) скровишта (блага, имовина: „Житарица"?). (VI) Шести, од овога (петог) на истоку, ступ (четвороугаони: Небојша?) који раздваја обе куле, гако да би се могло по Соломону рећи: Ступ Давидов иа коме висе тисуће штитова (остављених) и све стреле њихове (непријатељске, забодене). Овај пак (београдски) као чудо неко изванредно, види се из свих предела далеких, на ипалксима утврђен (VII) Седми, ка западу. са другим царским узвишеним домом. Кроз ове (VI, V и IV?), дакле, пролажаше (из VII) овај благочастиви (деспот Стеван) ка лађама (II или III) тајним путем (тамником? у вези са „римским бунаром"?).

Горњи град (горња тврђава као целина) има четвора велика врата, на истоку, на западу, на северу и на југу, а пета што воде у унуграшњи град (VII). Велика на истоку и југу (према I) имају велике ступове (торњеве) и мостове иа, веригама, па и мања врата на западу имају такав мост, на северу су пак мала и та воде ка рекама. Врата што воде у куле (VII) такође имају, преко рова, мост на веригама. (На Решово-М се снимку лепо види, спомиње га и персиски хроничар). Имаше пак (горња тврђава) приступа само с југа; с истока, запада и севера беше жестоко (стрмином) па још и рекама утврђена (ограђена). Константин не наводи ни једно посебно име деловима које набраја у опису свом као најзнатније у Београду и, нарочито, тврђави његовој; али се, при поређењу са раније наведеним описима, може претпоставити да (V) одговара „Житарици", (VI) „Небојши", које име у то време, можда, није још носио ни источни део Горњег града акамоли само једна, најважнија, кула његова, а (VII) „Нарину". * Даље нећемо залазити. Сматрамо да је овај Београд и тврђаву његову, који су се у потоњим крвавим борбама и прославили у свету, заиста „из основа саздао" наш деспот Стеван у самом почетку 15 века (1403), када га је, по повратку са ангорског разбојишта, нашао „по случају разрушен и запустео". У питању саме Небојше, то би нам најмање и било потребно, пошто је име њено порекла српскога па несумњиво од Срба и дато, пре 1521 кад је први пут поменуто и то као име целом источном делу Горњег града. Што јој име не спомиње Константин, не треба да нас буни кад знамо да он, исто тако, и бележећи подвиг Милошев на Косову, и успело хајдуковање Новаково на Цариградском друму, и Јеремијину предају Голупца Турцима, као и подвиг деспотовог војводе браниоца Сталаћа, не спомиње ни њихова имена, него су их познији преписачи или читаоци додавали на маргинама најстаријега преписа, по коме је Јагић издавао Константиново дело. Како пак ни де-ла-Брокиер не спомиње имена Небојши могло би се узети да јој је име дато поводом јуначких одбрана Београда од Турака у годинама од 1440 до 1456, нарочито у овој последњој иако она у тим борбама, вођеним с југа против Београда, није директно учествовала у одбрани него је, као највиша, могла служити за осматрачницу главном команданту одбране. Када се то име веже за цео источни део тврђаве (за горњу Ортелијусову, задњу Решову) као што то чини персиски хроничар, онда је ствар много разумљивија. Онда се разуме такође зашто и Вранчићева (1553) „Небојша" није тачно местом одређена, него се види само да то име припада „најчувенијој" кули у горњој тврђави. Описи, употребљени у овом прегледу, на