Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ Н01ВИНЕ

Стр. 1065

први мах изгледа да се не слажу у детаљима. Међутим, разлика је код основних описа само у реду описивања и ређању детаља. На приложеном табеларном прегледу, распоређени су главни детаљи по старини, редом којим одговарају једни другима у разним описима. А на приложеном плану, рађеном без нарочитог обзира на „варошки део", а углавном на основи плана из 1456(?) године у Годишњипи X. обележени су сви ти главни делови истим писменим и бројним знацима и у габеларном прегледу и у самом тексту. Ред је детаља онакав какав је у најстаријем овде употребљеном опису, Константиновом. А он спомиње прво (I) горњу варош иза тврђаве, па (II) доњу, под њом, па (III и IV) два крајња утврђења уз доњу, затим, пењући се тврђави, (V) високу кулу пред њом, па у самој тврђави (VI) источни део њен, виши, и најзад (VII) западни, цитаделу са двором Деспотовим. Из упоредног промаграња датих детаља у описима и снимцима најсгаријим, долазимо до ових чињеница: I) Трапезоидно језгро данашњег Горњег града, коме као најдужи, северни, савскодунавски, фронт служи руб што иде од источног угла, више силаза ка „Ружици", до „Победника" огприлике, а као заггадни, савски, сремски, служи онај низ бедема са зградама градске команде, што се протеже до бедема „Сахаткуле", који опет бедем служи као други дужи, јужни, калемегдански, фронт до угла, с кога скрећући на север чини источни, дунавски, банатски фронт — тај прави Горњи град, у ужем смислу, и обимом и обликом својим, одговара углавном првобитној тврђави Београда из времена деспота Стевана. II) Тло гога Горњег града које данас претставља један доста унивелисан плато, није, онда, чинио једну целу површину. Горњи је град тада био раздвојен у два неједнака дела природним ровом између углавном двоврхог брда на коме је подигнута тврђава. Ишочни део с готово два пута дужим надречним, северним, фронтом, био је и већи и нешто виши од западнога, који се из целине Горњега града издвајао, засебно и ограђен,

као језгро његово на северозападном, најистакнутијем, рту, баш више самог ушћа Саве у Дунав, одакле је и најлепши поглед у ову ретко лепу природну панораму. Тај природни ров, преко којега је оба дела Горњег града везивао покретни ланчани мост, усецао се^ задирао у-тло Горњег града можда и до половине пута што води од силаза у Доњи град (Пирхове „Водене капије") до капиЈе испод Сахат-куле. Окомитост гога рова појачавали су још и зидови бедема и кула над обема странама његовим, нарочито бедем на западном делу тврђаве који је, скрећући паралелно јужном фронту Горњег града, појачан још и вештачким ровом („преровом : ), потпуно ограђивао западни део тврђаве у засебну цитаделу облика такође трапезоидног, сличнога облику целога Горњега града, а обима отприлике четири пута мањега. Издвојена, два дела Горњега града виде се и на најстаријим снимцима Београда у 16 веку, на Решовом (1522) и Ортелијусовом (1602), као и на у детаљима доста непоузданој копији Решовог дрвореза (по „Минхенској Космографији"?), репродрукованој у слици бр. 15 и на корицама јубиларне књиге „Београд у садашњости и прошлости" као и у снимку Стојановићевом „Београд из XV века" на корицама часописа Савремене Општине и Београдских општинских новина; а истичу се и у свима скоро овде употребљеним описима од 1430 до 1661 године. Константин (1430) одваја „Ступ Давидов" (VI) на истоку сд засебног западног дела (VII) горње тврђаве. Де ла Брокиер (1433) спомиње прво и друго горње утврђење. Персиски хроничар, савременик Сулејманов, сномиње два имена за тврђаву горњу: „Небојша" и „Нарин". Реш (1522) у опису снимка с речне стране издваја задњу (источну) тврђаву од предње (западне); Ортелијус (1602) прву зове горњом а другу доњом; Пигафета (1567) пак, прву четворастом тврђавом а другу тврђавпцом са четири куле; Герлах (1578) просто: првим и другим делом тврђаве. Евлија Челебија (1661) издваја другу, западну тврђаву као засебну са засебним именом Нарнн а у источној, ван Нарина а ипак у Горњем граду, набраја неколико кула, међу којима истиче велику кулу Небојшу.

(Свршиће се)