Opštinske novine

Стр.1128 •" После рата све су дрАазе осетиле страшне економске потресе. Осетили смо их и ми. Сам о не треба да осетимо нове. У томе лежи тајна праве државничке мудрости. Мора се наша целокупна социјална политика поставити на друге, модерније и правичније основе. Ми ћемо у низу наших студија говорити редом о свакој важнијој социјалној реформи. На овом месту нас интересује само школска реформа у вези са свима осталим сродним просветним и привредним питањима. Од ње се не може очекивати све, али и она може да да врло много. Треба само имати храбрости па одбацити наша давно застарела схватања и примити одмах све оно што је искуством других народа опробано и освештано као корисно и напредно. Погледајмо само мало у суштину нашег гимназијског програма. Он је скроз непрактичан, нереалан, без икакве животне вредности. Извршимо једну кратку и објективну анализу његову. Шта ће деци нашег века минералогија са њеним законима кристалисања и разним пентагондодекаедрима?! Кад ће то њима требати у животу? Основима минералогије, који се треба да уче уз опште природне науке, не треба више посветити од 4—5 часова укупно. Зоологија и ботаника треба да сачињавају ужу област природних наука. Све детаље са најмунициознијим описом буба и свих других животиња у опште треба одбацити. То оставити за студенте, који се спремају за респективне струке. Чудна је већ несмисао да се мали гимназист'" гони да изучава анатомију гмизаваца или инсеката, а као свршени матурант не познаје основне појмове из анатомије и физиолог^је свога сопственога бића. Шта ће нашем ђаку Линеов систем са његовим „папавераце", „крустаце"!... Ако не мисли да се ода ботаници или фармацији довољно му је да зна основе ботанике са најпотребнијим градивом из биљне физиологије! Хигијени и науци о здрављу треба дати много значајније место на штету других некорисних предмета, којима се само преоптерећава мозак детињи. До сада из хигијене и науке о здрављу учило се врло мало, готово ни мало. Један наш пријатељ, угледан научник ч социолог, извршио је за ових десетак година интересантну анкету код близу три хиљаде наших угледних грађана. Хтео је да утврди колико су ти људи осетили у животу потребу за знањем математике и латинског језика, та два страшила за наше гимназисте и ево до каквих је интересантних резултата дошао: Од три хиљаде угледних грађана: 16 грађана величали су математику као науку, која развија највише душевне способности, логички смисао и успаване дијалектичке скло-

— ОПШТИНСКЕ новинн ности. Интересантно је да су од тих 16 људи тројица били без икакве логике, 12 њих без дијалектичног схватања живота и ствари, а свега је један био бриљантан математички таленат. Дванаест грађана дизали су у небо латински језик тврдећи, да он утиче на буђење етичких и естетских осећања код ђака. Да се највећа дела човечијег ума (грчки и латински класици) не могу схватити без знања латинског и грчког језика, да је ђацима много корисније да знају латински него свој матерњи језик, јер за њега није никада доцкан. Од тих 12 људи два су била професори латинског језика, један католички свештеник арбанашког порекла, а деветорица разни виши чиновници, који су свршили некада класичну гимназију и који од класика читају само —• јеловнике по ресторанима! Осталих око три хиљаде људи изјавили су, да од свршене гимназије па за двадесет до тридесет година њиховог јавног живота никада нису имали ни прилике, ни потребе да примене латински језик и математику. И да се никада, и ни у једној прилици није десило да осете захвалност школи, која их је годинама кљукала тим предметима. Из овога излази до очигледности јасно да математика (реч је о алгебри и вишој геометрији) и латински језик немају никакве везе са животом. Четири вида рачунања са правилом тројним и извесним основама из трговачке рачунице не улазе у круг математике, како се она по гимназијама данас предаје. Општу историју свести на половину. Она не сме да садржи у себи масу непотребних детаља о годинама рођења, женидби и смрти безначајних кнежева, о бесмисленим епизодама из њиховог живота, са митолошким појединостима о преисторији разних народа и т. д. Историју, као гимназијски предмет, треба ^еформисати и у њено изучавање унети што више рационалистичког смисла. Земљопис би, напротив, требало проширити и додати му комерционални део. Живим језицима: немачком, руском, бугарском, француском или енглеском — које огласити за обавезне — дати што већи број часова, и од првог разреда до четвртог разреда учити их по директној методи — само конверзацији. Тек од четвртог отпочети са правописом и основама граматике и синтаксе. Матерњем језику и новијој југословенској литератури посветити много већу и озбиљнију пажњу него што је то до сада чињено. Физику и хемију, као наставне гимназиске предмете, треба такође реформисати. Оба предмета треба довести у везу са реалним потребама живота и све што нема везе са њим избацити и оставити за стручно изучавање студената. То исто важи и за основне астро-