Opštinske novine

Владислав Миленковвћ, нозинар

Штампа и ћому 1) Отсуство комуналних проблема у нашој штампи У нашој штампи — дневној, недељној или повременој свеједно —■ ретко се наилази на третирање проблема комуналне политике. И у колико се када појави какав напис из ове, иначе врло широке, области то бива сасвим изузетно. Па и у таквим случајевима осећа се тежња — нарочито у извесном делу дневне штампе — да се проблеми и чињенице претставе у форми сензације. Друга форма у којој наша штампа третира питања из области комуналне политике, јесте обично регистровање проблема и догађаја. Том приликом она се врло ретко — готово никада — не упушга у критична рлзматрања. На тај начин наша штампа не игра нужну улогу у погледу формирања свести у сваком грађанину — о његовој припадности комуналној заједници, његовим правима и дужностима, а понајпре о дужности да се интересује у највећој мери проблемима своје Општине, да непосредно или посредно утиче на њихово решавање. А томе би могла много да допринесе штампа. Наравна ствар, под условом да систематски, објективно и критички обрађује све проблеме, да многе од ових, на основу сазнања од самих грађана и посмаграња градског живота и његових потреба, сама износи и намеће и т. д. Не само то. Штампа је у своме утицају добила толико да маже да утиче на солуцију решења појединог питања. У стању је да у јавном мњењу пробуди такав психолошки притисак испод кога се тешко отети, а најмање урадити супротно. 2) Разлози овога отсуства За овакав став наше штампе према комуналним проблемима ми не бисмо имали друго објашњење, сем да је ово резултат општих прилика и поремећености нормалног тока развитка на свима пољима. Друкчије се не може разумети нити објаснити да наша штампа једном криминалном догађају најординарније врсте посвећује читаве странице, повлачи га кроз неколико дана и обрађује до ситница, а оставља да мимо њу тече река најважнијих питања из области привредне, со-

хална политика цијалне, културне политике уопште, а напосе комуналне политике. Али, ако би се у односу на друге проблеме и могло да нађе објашњење, које се наводи на основу чињенице да се читалачка публика не интересује овим или оним, то се не би могло да каже и за комуналне проблеме. Сасвим природно, ово објашњење не може се примити као тачно ни у првом случају, јер није читалачка публика та од које зависи укус штампе, већ штампа ствара укус публике. Интересовање читалачке публике зависи од штампе, од онога што ће му она сервирати. У сваком случају оно се не би могло применити на комунална питања, јер је природа ових таква да непосредно интересују сваког грађанина. У колико, пак, данас нема интересовања код грађана томе је много крива и штампа чија обавештајна, а нарочито пропагандистичка служба (у смислу систематске обраде појединих комуналних питања и сугерирања решења) у овој облас.ти изостаје. Да наведемо неколико примера. Прошле године нарочита општинска анкетна комисија саопштила је свој извештај о нађеном стању у производњи хлеба. Напис — два и материјал за нашу штампу из овог драгоценог извештаја био је исцрпљен. А ексцепти су били такви да се читалац тешко могао упознати са стварним стањем. У питању трошарине — сем једног листа —• ниједан од осталих није заузео став нити му посветио већу пажњу. Исто тако, нашу штампу не интересује ни питање снабдевања Београда основним животним намирницама. Када се израђује и дискутује општински буџет тешко да се појави по који напис и т. д. Задржали смо се на ово неколико примера не из оскудности, него што су то најновији, у свежем сећању свакога. Иначе, листа сличних примера била би такорећи, неисцрпна. То је свакако велики и штетни недостатак у организацији и функцији најважнијег инструменета јавног мњења. 3) Ширина комуналне иолитичке делатности У циљу што бољег процењивања значаја овога недостатка ми наводимо једну сумарну слику неколико најважнијих грана комунал-