Opštinske novine

Стр. 1200

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

но-политичке делатности. Пре тога потребно је, међутим, да учинимо још једну напомену. На име, извршење многих комунално-политичких задатака зависи од — шире или уже —• сарадње грађана. Они врло често стављају се у полОжај да било у коме виду помогну један посао за опште добро и напредак читавог града. И баш штампи је у првом реду намењен задатак да у свакој сличној прилици изврши неопходно потребан утицај и формира свестрано расположење и вољу да се једна ствар неодложно и добро сврши. * Од многобројних грана комунално-политичке делатности ми ћемо се задржати на скицирању само привредно-социјалне области. Напоменућемо проблеме у вези са привредном и социјалном политиком (у ужем смислу), са политиком социјалног старања (у ширем смислу), као и конзумном и популационом политиком. Остале, многобројне гране, делатности гратске општине, које резултирају безброј проблема оставићемо на страну, сматрајући наведене битнима. а) Привредна политика. И Општина је данас позвана да води привредну политику, да у својој делатности располаже и привредним програмом чијим извршењем настоји да своје подручје привредно што више унапреди и развије, а у првом реду да унапређује, усавршава и употпуњује услове и факторе од којих зависи привредно напредовање. Привредно-политички програм једне комуналне заједнице зависи од њеног географског, економског и саобраћајног положаја. То, пре свега, одређује каквога ће карактера бити привредни развитак дотичнога града. Није свеједно да ли ће се он развијати у правцу увозно-к^^озног трговачког или индустриског града. . .фвом случају тражи се добра трговачка организација, уређен саобраћај са неопходним постројењима, а у другом, нарочито, повољан положај у погледу снабдевања сировинама, повољне цене погонског и др. материјала итд. И у једном и у другом случају потребна је добра кредитна организација. Задатак општине у овој области јесте директан и индиректан. Директан се огледа у вођењу властитих предузећа (електричне централе, вода, трамваји итд.), како би се производи ових могли да учине приступачним свима слојевима грађана и то под најповољнијим условима. Индиректни задаци су тамо, где општина предузима акцију да утиче на развијање услова привредног развијања и напретка. Ако је на пр. општина своју фискалну политику удесила тако да привредна радиност буде н^осетно оптерећена, а услуге које ов.ој, чини* наплаћује по сношљивим и у.мереним 1 цЦ 1,а,ма, онда је јасно да ће то изазвати нрв^о^ате на привредном по-

љу. Важност унапређења привредне радиности једне гратске општине види се најбоље по томе што су куповна снага становништва, општинске финансије и формирање капитала функција њене привредне основе. Од јачине и развијености ове, као што видимо, зависи оно што је битно за економско, социално и културно напредовање града. У колико је један град у продукционом смислу развијенији у толико је његово становништво економски обезбеђеније, што значи и социјално здравије. Без јаке привредне основе нема ни већих општинских прихода, а тиме ни извршење оних многобројних задатака на пољу гратског развијања. А како су ти задаци из дана у дан све већи, како их динамика данашњег живота рађа све брже и више, то се у финасијској политици намеће дужност обезбеђења сталног прираштаја неопходно нужних сретстава. А то је опет немогуће без ОДговарајућег подизања привредне основе. Отуда и општинска финансиска политика не може се никада водити без узимања у обзир и што тачнијег процењивања привредног стања свога подручја. На случај нетачне процене — сувишног фискалног оптерећења она је у стању да изазове поремећаје нежељених последица. Из свега овога јасно произилази тесна, односно најтешња веза између три основе комуналне политике: привредног унапређења града, финансија и извршење свих задатака на пољу уређења и подизања града. б) Социјална политика. Општина је данас позвана да води и социјалну политику у ужем смислу (ублажење последица социјалних неједнакости и утицање на обезбеђење социјалног мира). Она мора да организује и одржава институције за уређење радних односа, да се стара преко нарочитих органа за одржавање најбољих радних услова и, најзад, да помаже незапослене раднике — своје грађане. Нарочито у области помагања незапослених општине, поред државе, играју све виднију улогу. У најновије време и у нас велике гратске општине почињу да посвећују овоме питању све већу пажњу. Тако је љубљанска општина помагала следећи број беспослених радника: 1923 — 1247, 1924 — 1237, 1925 — 1436, 1926 — 1362, 1927 — 1501, 1928 — 2197, 1929 2608, 1930 — 2879. Просечна помоћ по раднику била је око 100 дин. Сума је мала, али у доба криза, када се број незапослених ненормално увећава, она се рапидно пење и у стању је да тешко притисне општински буџет. Сем овога, комунална социјална политика јесте и у томе, да се у доба оскудице посла спроводе јавни радови и, на тај начин, пружа помоћ незапосленом свету. У овом се другом случају може похвалити Општина београдска.