Opštinske novine

Стр. 1168

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

У овај мах готово код свих народа влада један тежак фннансијски провизоријум у комуналним финансијама. Истражују се нови методи, нови извори, нове оријентације. Пробало се много, и увек су постигнути негативни резултати. Тако је сада Чехословачка завела неку врсту финансијске централизације у којој су јако скучена права општина у комуналним финансијама. Она не допушта веће општинске прирезе од 100%; завела је неку врсту субвенције општинама од стране државе, која им признаје право на 30—60% у порези на зграде. Али и сами чешки надлежни кругови изјављују да су све ове финансијске мере привремене и да ће се са израдом новог закона о комуналним финансијама прићи новим оријентацијама, и, по свему судећи, строгом прогресивном прирезу. Код Француза, је на пример, стање комуналних финансија још несређеније. Ни у једној врсти француског законодавства нема већих палијатива него у законодавству о комуналним финансијама. Што се тиче нас, Југославије, ми смо, да речемо у парадоксу, у најгорем и најбољем положају у исти мах. У најгорем зато, што смо на комуналним финансијама најмање радили; у најбољем зато, што у том правцу немамо ни рђавих традиција, ни непремостивих класних и сталешких препрека; и сада, када је израда закона о општинским финансијама на дневном реду, можемо да добијемо један добар, савремен и социјално^ праведан закон, и њиме да изведемо нс само унификацију него и оздравл>ење комуналних финансија у целој држави. * Ако станемо на једно правилно гледиште, да је главни задатак сваке општине од најмање сеоске суднице до највеће градске муниципије — да социјално и културно подиже своје грађане и пружи им живот достојан културних људи, онда морамо примити и логичан закључак тога гледишта, да за такав социјални програм треба пуно новчаних срестава, и да та срества морају бити по превасходству социјалног карактера. Треба имати довољно добре воље, довољно етичке снаге и државничке далековидности да се схвате данашња стремљења широких грађанских маса; а чим се уђе у динамику народних покрета —- самим тим створиће се много. На велике се препреке овде неће никада наићи. Некада се на прогресивни порез и прирез гледало са свим погрешно и са непојмљивим страхом. Наивни социолошки теоретичари гледали су у њему најбољи инструменат да се постигне општа правда и изгладе социјалне супротности. Данас су га једни огласили за утопију, други за једно у социјалном погледу потпуно безазлено срество. Трећи, најближи истини, гледају у ње-

му само један праведан провизоријум. И код нас се данас на њега не гледа као на баука! Савез Градова, као највиши форум југословенских градова, изјаснио се у својој једној резолуцији за прогресивни прирез, а Министарство Финансија, као највиша инстанција за одобрење или касирање општинских буџета, није ставило никакЕе примедбе на покушаје неких наших градских општина да уведу прогресиван прирез. Све ово наводимо само да покажемо као пример да прогресивни прирез није никакав финансијски ни социјални баук као што се једни неоправдано боје, ни финансијски чаробни штап за социјалну нивелацију, као што се други неоправдано надају! А кад су пале све заблуде, које су се до скоро везивале за прогресивни порез и прирез, онда су сва друга срества у реформи комуналних финансија толико социјално безазлена, да ни једно од њих не изазива данас ни протесте, ни сумње у некакву уображену политичку позадину њихову! * Целокупна акција на изграђивању наше србијанске општинске самоуправе може се поделити у главном у три јасно изразита периода: први се обележава снажном борбом сељачких и ситно буржоаских редова од 1870—1900 год. на задобивању основних политичких права. У том периоду општинска самоуправа била је претежно политичког карактера. Сви напори те дуге и тешке борбе револуционарног сељаштва и ситно-буржоаских елемената нису били упућени за подизање културног и економског нивоа широких народних маса, за омогућавање једне социјалне и комуналне акције на широкој линији, него је сва снага народних маса била сконцентрисана да се бирачко активно и пасивно право у општинским и парламентарним изборима што јаче заштити од насртаја тадање конзервативне бирократије. Од 1903 године почиње други период у животу самоуправних тела. У њему се све те постигнуте политичке слободе афирмирају и проширују до крајње могућих граница. За време овог периода, — чија је добра трећина отишла на мучне дане ратова и избеглиштва, — изборне и друге политичке манифестације апсорбу.ју највећи део самоуправне енергије. И тако се социјална и комунална акција тек после светског рата почиње да појављује на успламтелом небу јавног живота. Како за време првог периода тако и за време другога у нашим општинама готово ништа није предузето ширих размера што би живот сељачких и сиромашних варошких маса подигло на потребну висину. А о каквом раду на еугеници или на широј социјалној акцији, која би створила боље услове живота на селу и у вароши, услове који би