Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 1169

одговарали културним и иаучним захтевима нашег времена, не може се ни говорити, јер је тај рад и до данас остао ембрионалан. Тек сада, после стеченог искуства да политичке слободе нису саме по себи циљ једне акције маса него само неопходан услов за економски препород и културни прогрес народа, појављују се спонтано, на целој линији, додуше још слаби али јасно наговештени покрети да се самоуправни живот постави на нове основице и да се целокупна функција његова води у знаку социјалне акције. То што се сад код нас јавља у зачетку, да ускоро добије снажне акценте, јавило се у паметном свету већ одавно. Широке масе народа увиделе су најзад, нарочито после рата, који је од свих својих ужасних страна имао само једну једину добру, што је уништио многе велике предрасуде—да политичка права за народ нису ништа ако он мора живети у бедним кулачама и кровињарама, раздиран болештинама, које хронична беда собом доноси, неписмен, без основне културе, без знања, са најпримитивнијим срествима производње, физички трован алкохолизмом, духовно празноверицама и незнањем! Једна општа парола пролетела је целим светом и заталасала не само оне који немају ништа, него и оне који осећају само релативно економске тешкоће: дајте нам живот достојан човека! И са том паролом, као централним делом програма, излазе данас пред народ сви они који су дужношћу позвани да воде социјалну и економску политику. Погледајмо само Немачку. Тамо се данас воде огромне социЈалне борбе против туберкулозе. Та борба, и ако је по хучности мања него немачки парламентарни избори, она је по резултатима и по истрајности далеко већа! У Аустрији, не само њеном Бечу, ради се на социјалној реформистичкој акцији у једном грозничавом темпу, и постижу резултати који задивљују чак и непријатеља. Све напредне европске државе налазе се сада у знаку реформизма. Разна су гледишта данас о реформизму као социјалној мери. Никаквом реформистичком акцијом не може се зауставити гвоздени ход историје, која снагом челичних тенкова гази и мрви све пред собом! Али се зато реформистичком акцијом може поправити општи стандард живота у садашњици и ублажити овај вихор немаштине, кризе и јада, који фијуче над главама грађана свих континената! Економски детерминизам не треба схватити фаталистички! Зар има смисла живети у глибу и чекати тако боље дане који морају доћи. Свака утрта суза са ока паћеничког човечанства — то је један корак ближе ка пуној победи ослободилачке идеје! Према то-

ме социјални реформизам није издаја прогреса — него стимулатор његов! Северне државе, нарочито мала Данска, најлепше показују колико се много може постићи брзим, паметним и коренитим реформама јавнога живота. Задржимо се тренутно само на данској социјалној акцији, на асанацији услова живота за широке друштвене слојеве. Сви друштвени редови Данске приметили су оно што је данас за цео свет јасна истина, да се европски народи дегенеришу, али не зато што то лежи у антрополошкој судбини њиховој, у метафизици људског бића да се физички изрођава све јаче што год се више културно развија! Не! Та је заблуда давно пала и још се може наћи само у застарелим уџбеницима некојих социолога као Смеринга и Д-р Алфред Сорина. Али зато ■ ипак стоји факат, да човечанство страда из дана у дан све већма, да садашњи друштвени живот, са низом својих испреплетаних утицаја и једне од најсвирепијих борби за опстанак, утиче разорно на психофизичку организацију данашњег човека, нарочито на становника савременог модерног града. Луес, туберкулоза, алкохол, нервна оболења, проституција, криминал претстављају данас један страшан бич над главом садашњег друштва; један крвав и бруталан трибут, страшнији по броју жртава него најсвирепији рат; ужаснији по реперкусији на расу но читав божији помор. И људи који мисле о судбини Данске, —■ а о њој мисле деведесет и девет од сто Данаца — бацили су се свом снагом у један моћан и ванредно организован комуналан покрет да горњем социјалном злу стану на пуг. Афнши, свестрана нропаганда, популарна иредавања, резолуције, митинзи, дани колективне борбе, једном речју отпочела је снажна социјална акција и борба на свима линијама, која је одмах донела и узакоњење свега оног, у чему дански народ гледа спас своје расе и гарантију за срећнију будућност. Према том широком и већ у пола озваниченом реформистичком програму, кога воде и остварују на првом месту оделења за социјалну политику градских општина, имају се забранити стално или за извесно профилактичко време бракови туберкулозним, сифилистичним, хроничним пијаницама и професионалним злочинцима. Сваки ко ступа у брак мора да буде од стране општинског санитета лекарски прегледан и испитан рентгентски, бактериолошки, са свима хемијским анализама крви, течности кичмене мождине, пљувачке и т. д. Заводи се најстрожији општински порез на нежењене, али само на оне имућне, који у брак не ступају из каприса или психичке