Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 1251

Матере. Са већ нечим створеним, уз нешто више особља рад је постао јачи. 600 одојчади годишње са преко 3000 прегдеда јесте наше бројно стање, које нисмо могли ни смели да повећамо у тескобној турској зградици наше заједничке куће у уд. Краљице Наталије. Наш рад се није ограничио само на прегледе и зрачење- Моралну потпору мајци, крчење пута изван наше куће, отварање врата других медицинских установа потребних њеном детету, све то чинили смо ми плаћајући за то временом, грудом, телефонским разговорима и т. д. Свако наше одојче имало је кад му затреба : рентген, кожну клинику, хируршку клинику, и др.; и ако смо ми сами, у нашем сиромашном Диспансеру грејали одојчад за време зрачења старинском плеханом пећи а не модерном солукс-лампом! То је био и остао наш начин рада, прво квалитативни па онда квантитативни. Још у оно предратно време, кад смо се у Београду скоро сви познавали; кад социјални положај жене и њене друштвене обавезе, нису одвајале мајку од одојчета; у оно време кад дојење није значило дужност него понос и љубав, постао је Општински завод за стерилизацију млека. Значи, било је разлога и потреба. Као и свака друга ствар, стерилизовано млеко има своје добре и рђаве стране. Будимо искрени. Наличје стерилизације. — Стерилизација топлотом (стерилизација и кување) уништава не само бактерије него и један чигав низ хемијско-физикалних и биолошких особина млека. Карамелизација шећера; згрушавање беланчевине; промене казеина; претварање једног дела кречних соли у нерастворљива једињења, и од тога зависно промену згрушавања сира (лаба); излаз масти из свог емулзионог облика; раздвајање лецитина; претварање органских фосфорних једињења у неорганске; стварање ЊЗ; промена електричне спроводљивости; уништавање фермената и витамина и т- д. Питање се поставља да ли је тако промењено млеко добра храна за одојче, и да ли то кувано, или стерилизовано млеко ствара познате поремећаје (велики део) при вештачкој исхрани. Добре стране стерилизације. — Разна мишљења по том питању постојала су увек. И данас има, не само лаика него и лекара, који верују да је сирово млеко најбоља храна. Али кад се помисли да сирово млеко садржи тако често: туберкулозне бациле, и друге штетне (патогене) бактерије, опасне по живот одојчета; даље да би добивање једног таквог асептичног млека било тако скупо да га широки слојеви грађанства неби могли купити, чиме би главни социјални циљ био промашен, онда се разуме неизбежна потреба кувања.

Данас се може са сигурношћу рећи, према свим искуствима практичним и опитним, употреба сировог млека нема никаквог безусловног преимућства над куваним односно стерилизованим млеком. Чак шта више, поред опасности од заразе, — има често мање успеха него стерилизовано млеко! Ако замислите да је први услов за добро млеко чистоћа полазног материјала, . другим речима да се приликом муже млеко не упрл.а, не загади и да се приликом превоза до потрошача одржи чисто.; друго, да се одржање једног млека зависи од топлоте и дужине времена од муже — кувања — до потрошње, онда ћете разумети потребу кувања

Одељење за пуњење флаша са стерилизоћаним млеком

и стерилизације. И најстерилније млеко поквариће се временом јер споре Флигеових бактерија остају ипак неуништене! Али млеко некувано, мало кувано, поквариће се много брже него стерилно. Ако се томе додаду социјални разлози: да мајка ради или је болесна; угодност: свака бочица готова и стерилна; сигурност: строг преглед млека; чистоћа и квалитет, онда ће се лако разумети потреба и важносг Завода за стерилизацију млека. Али постоји још једно велико преимућство Завода за стерилизацију млека, а то су лековита млека: млаћеница, беланчевинасто (сирасто) млеко, посно млеко (центрифугирано), сурутка и др. Та млека публика не уме и не може сама да спреми а нема одакле ни да их добијеУ самом почетку рада ми смо укинули нека сувише разблажена млека; појачали смо проценат шећера у води којом се разблажује м.леко. А затим смо створили једно од најлековитијих млека: млаћеницу, за којом је Београд одавно осећао велику потребу. Од почетка 1928 год. па до данас, наша млаћеница — као и наше млеко већ ранијих Година — стекла је признање и захвалност мајки и лекара. Од неколико литара колико се у почетку трошила, данас је дневна потрошња 80 литара/ ф ^еџград је, после Лајпцига једина варош .^ЏјјјШпи, која даје стери-