Opštinske novine

Стр. 1238

-— ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

далеко испод минихмума, који је неопходан за најосновнији живот. Десетак хиљада породица једва поклапају тај минимум, одричући се издатака на духовно усавршавање и културне потребе. А свега 6000 београдских породица имају више од минимума! Из ових разлога подвлачимо понова, јер велике истине није штетно ни по стоти пут истаћи — Београд се има сматрати као град сиротиње, град економски малог човека, те се и комунална политика Београдске општине има да води у смислу њихових потреба, у духу њихових животних интенција. Пошто више од две трећине београдског становништва не може да својим приходима покрије онај неопходни минимум за живот, то није ни мало чудно, ни необјашњиво што се широке масе београдског становништва изрођавају и хронично пропадају. Оне годинама несвесно трпе дневни дефицит у храни, у огромном износу од преко 700 калорија дневно*). Физички наше ситнограђанске ма-

*) Преносимо из наше књиге „Туберкулоза и сифилис са гледишта социјалне политике" овај наш службено и научно проверени прорачун о дефидиту исхране београдског становнишгва у 1929 год.: „Служећи се методом Д-р Иванића, изнађено је да је прошлогодишњем београдском становииштву које је у априлском попису набројано до 226.065 било потребно 250 милијарди и 498 милиона калоричиих јединица. Ова џииовска топлота енергија живога Београда требала је да се произведе комбинацијом најразноврснијих хемнјских квалнтета свеукупне годиш,ње исхране. Код овога. прорачунавања укупне калоричне потребе ми смо урачунавали, да је одраслом мушкарцу потребно 4156, одраслој лсени 2828, одраслом детету Р383 и детегу до десет година старости по 1070 калорија на дан. Код тога смо оперисали са прошлогодишњом пописном статистиком о старости стаповништва, по којо-ј је било деце до 11 година старости 33.115, а до 17 година 20.798; одраслих мушки 86.188 и жена 85.964. Међутим, нађено је по Д-р Рубеновој методи израчунавања и множења, по коме 1 грам беланчевине лаје 4,1 ка,порија; 1 гр. масти 9,3 калорија, а 1 грам угљених хидрата 4,1 калорија, да је сто десет милиона килограма у Београд унете хране у прошлој години дало: беланчевине 6,910.350 кгр., масти 5,403.512 пгр., угљених хидрата 27,405.769 кгр., а ови скупа 191 милијарду и 48 милиона калорија. Свакоме бео■ градском становнику трсбало је преко годипе по 1,108.083 калоричних јединииа, или просечно дневно по З.ОЗГ), а имао је — онако рпчунски говорећџ — по 845.106, односно по 2315 калорија дневно. То је, пре*ма гледишту науке о исхрани човека и његовом физиолошком минимуму, мање годишње по 262.9 77 односно по 720 калорија. дневно. Дакле, добчјало се калорија само за 172.414 становника, а педостајало је — опет само рачунски говорећи — за 53.615 становника! То је стварни дефицит наше нормалне исхране, јер кало-

се иду све ниже што се статистички види из опадања њихове снаге. Тако: Било је болесних дана у породицама економски слабих класа укупно: 541.730 576.320 590.074 598.940 620.713 676.324 и т. д.

у години: 1921 1922 1923 1924 1925 1926

Статистика исхране у Београду 1924-30 г.

Према службе-

ним подацима

Према научном

Годишња потро-

Годи-

била је просечна

шња алкохола по

на

дневна потрош-

минимуму дефи-

једном станов-

ња животних на-

циту исхрани

нику у Београду

мирница по ста-

била је литара :

човнику:грпма

1925

1227.1

34.53%

79 141

19Г6

1206.0

35.65 % 31.70%

81.186

1927

1?80.1

76 377

1928

1307.4

30.26%

66 610

1929

13129

29.95%

61.050

1930

1131.0

39 58%

79.636

Из исхране Београђанина у 1930 год. (проконтролисани подаци према служб. стат.)

Припада на једног Београђанина

Минимум који наука налази да треба

Хронични мањак у исхрани једног Београђанима :

1) меса свих врста 25 кгр. 2) ловрћа 109 кгр. 3) млека 62 „ 4) шећера 18 „ 5; алкохола79 „

меса свих ррста 75 кгр поврћа треба 270 „ млека треба 200 „ шећера треба 30 „ алкохола — ништа

мање меса око 50 кгр. мањеповрћа „ 163 „ мање млека 138 „ лање шећера „ 12 „ штетно унето у организам алкохола 79 „

Кад би се пошло један корак да.ље и испитала исхрана сеоских маса, дошло би се

рије су производи и одржитељи жнве физичке енергије, која се безусловао и неуздржан» мора да троши, на било да људски организам дела или да мирује. Сва је раллика код тога да ли се увећава или стационира 1'оличина те потрошње. Тако, код одраслог мушкарца сама тежина тела потроши мирујући до 2.000 кало-рија за 24 часа времена, а да би се тело могло без штете кретатн та се потреба подиже до 3357. а код рада и до 5143 максимадно. Количина калорија је, дакле, основно мерило исхране организма, а ми смо код тога ; ј дефициту за 23.8 од сто или за 59.450,004.674 топлотних јединица."