Opštinske novine

СтрЛЗЗб

ОПШТИНСКЈЕ НОЈВИНЕ

мије са аустријским орлом над њима и с легендом: „Под сенком твојих крила". У свом извештају од 14. маја 1931 године г. Ивић се позивље на седницу Ширег Одбора од 11. маја 1931 год. на којој се Д-р Станоје Станојевић изразио против „историзма" тражећи, да се за грб града Београда узме реална слика Београда и вели, да се борба против историзма, која је иначе њему симпа-

Сћица за но5и грб града Београда. — Академски бајар ЈТућић

тична, не може проводити у питање грба, будући се у појму грба крије и појам историзма. Завршујући свој извештај Д-р Ивић предлаже, да се у нови грб града Београда безусловно унесу и елементи старих београдских грбова. На првој седници Ужег одбора донет је коначно следећи закључак: I) Грб Београда мора имати облик штита, који се у дну свршава лаким шиљком; II) Елементи грба: а- националне боје; б. реке као симбол исконске снаге Београда; в. римска лађа, трирем, као симбол старине Београда; г. беле зидине с отвореном капијом : доњи део зидина преставља варош, горњи део град, отворена капија — слободан промет; III) Земљиште у клину грба, међу рекама и под зидинама, има бити црвене боје — симбол крви, вечног страдања и патње Београда; реке према хералдичким законима — беле боје. Зидине вароши и града беле боје као

симбол: „Белог града, Београда, Вајсенбурга". Небо плаво, симбол наде, вере у бољу будућност". На старе београдске грбове чланови се нису осврћали код избора елемената новог грба имајући у виду да су оба старија грба Београда у првом реду грбови његових туђинских завојевача, који су и овим путем хтели да своју власт над Београдом утврде. Друга седница Ужег Одбора одржана је 27. маја. Према закључку ове седнице, сазвана је 8 јуна 1931 године четврта седница Ширег Одбора. Пошто је г. проф. Бранку Поповићу укратко изложен досадашњи рад Ширег и Ужег Одбора, разгледана је скица грба, коју је на основу утврђених елемената израдио г. Чарапић, а која је на овој седници била предложена Ширем Одбору на дефинитивну оценуПрофесор Поповић ставио је неколико интересантних примедаба у вези са „стилом" грба уопште — имајући у виду материјал из кога грб мора бити израђен, а затим се упустио у детаљну .оцену предложене скице усвајајући је као такову, дакле као скицу, уз извесне допуне и измене у самом начину израде, и наглашавајући потребу, да се већ усвојеним елементима новога грба дода још и елеменат брда, а у празним пољима предложене скице, да се унесе: државни грб и евентуално во и коњ као наше свете животиње које су толико помагале у читавој борби за ослобођење, као и борби за освојење и очување Београда. На крају је г. Бранко Поповић изнео мишљење, да треба на основу утврђепих елемената расписати конкурс, јер ће Београд једино на тај начин добити грб, који ће у пуној мери задовољитп и по својој уметничкој обради. Осврћући се још једампут на сав велики материјал, који је досад изнет и прикупљен и о старим грбовима града Београда, као и детаљност, стручност и љубав, с којом је на седницама Ширег одбора као и на седницама Ужег Одбора претресано питање новога грба града Београда, донет је закучак: „Стручни Одбор за грб града Београда завршујући поверени му задатак, предлаже Суду Општине града Београда скицу новог грба, коју је, према утврђеним елементима на првој седници Ужег Одбора од 19. маја ове године, израдио секретар Канцеларије Краљевских Ордена г, Чарапић, — уз реферат о току седнице, који ће израдити референт Библиотеке и Музеја Општине града Београда Д-р Марија Илић-Агапова, а у коме ће бити нарочито истакнуто посебно гледиште проф. г. Бранка Поповића, одборника Општине града Београда."