Opštinske novine

Ог. Реља Аранитовић Привредна криза ш Љивот у градовима I.

Ни један град, ни једно село у свету није остало иоштеђено од привредне кризе, која се у неколико нијанса појавила после светскога рата. Да ли је она захватила више село или град, да ли у овом или оном делу света, то је питање на које се тешко може одговорити. Она је захватила све, у правом слово смислу. Онде где је привреда била већих или ма.њих димензија, где је њена структура била тако грађена да је могла да у извесном делу поднесе већи или мањи притисак, дејство кризе је било јаче, односно слабије. На први поглед могло би се закључити, да је криза, поред све своје разноликости, постала подједнако несношљива граду, као и селу. Та равнотежа, тако да речемо, постигла се је услед тога што се привредно град не може одвојити од Села. Када се дубље загледамо у тај проблем, ипак се мора закључити, да је пигање привредне кризе много актуелније за град него за село. Пољопривредник је више привредно-слободан човек него грађанин. Извоз богатства, полазна тачка привредног дејства, рада и капитала, долази поглавито из села. Пол^опривреда је главна покретна моћ сваког народа, и данас кад је индустрија капиталом развила силовито дејство, што чини разлику између града и села. Село је, као јединица, више независно, више способно да се самостално бори, него град. Док град, у коме се можда индустрија развијала у највећим размерама, мора да чека на сировину из села или рудника, на радну снагу, као и потрошача, опет из села, дотле је село у могућности да 50% свога живота одржи без помоћи града. Зато је питање привредне кризе постало једно од виталних питања, у првом реду, града. Да се овај може, у овим тешким привредним временима, да очува- и развије, да спроводи своју комуналну политику путем који ће за град и грађане бити од највеће користи, потребно је да се кризи погледа право у очи, да се одмери њена снага, како ои се могла спремити реакција, која ће бити у стању да кризу погпуно онемогући.

* * * Привредна криза се, према самом привредном закону, по коме се врши промет добара, појављује периодично. Тако се она јавља у великом обиму 1825 године, кад је захватила Француску, Енглеску и Сједињене Америчке Државе. После се привредна криза јавља у периоду 1838—1839, када између осталих држава захваћа и Немачку и Белгију. а 1873 године Немачку, Енглеску, Белгију и Америку. Којих десет година иза тога (1882) привредна криза бива општа, што се понавлза и 1893—1895 и 1907—1908 године. До сада се утврдило да се привредна криза појављује у периоду од десет година дана. Међутим, у последње време тај период је бивао мањи, пет па и две године. Привредни период (коло) састоји се од: кризе, депресије, повраћаја и благостања. Сваки тај део изазива други и то коло привредног закона стално се окреће. Поред свега тога, светски рат је створио нешто ново за привреду целога света. Сам рат својим дугим трајањем као и својим великим бројем учесника, проузроковао је да се нормални ток привредног развоја морао зауставити. Око 38 милиона људи било је отргнуто од продуктивног рада за време од 5 година, што најбоље илуструје губитак који је рат учинио привреди. После рата, кад је мир био потписан, наставио се рат на привредном пољу. Тај рат не само да је постојао између појединих држава у надметању у замени добара, него се појавио у великој снази и у самим границама појединих држава. За у рату изгубљена добра, ратујуће државе примају од Немачке известан новац на име репарације. Тако је Немачка исплатила на име репарације од ослобођења до 1 јула 1931 године свима државама 270.264 милиона динара. Тај новац много није помогао ратујућим државама, а Немачкој је нашкодио .