Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 1409

ристичио по Београд да ои још иема иристојне уметничке школе, која би била достојна функције која јој је додељена народним уједињењем. Стварно Београд је једини град у Европи, који је преко 100.000 становника а да нема пристојне уметничке школе. Већ прве класе Кутликове школе дају неколико лепих имена нашој историји уметности. За тридесет и шест година рада, под веома неповољним околностима, стварно под тако рђавим материјалним околностима да је право чудо како се могла држати, ова је школа показала врло леп успех и као васпитно сретство и као колевка уметности. Настава је била по узору на сличне школе на западу, те није могло бити ни говора о неговању личних или расних уметничких карактеристика. Београд је још бно мртав град што се тиче ликовне уметности. И једини Београђанин тога доба који је показао интересовање за ликовну уметност, само сасвим природно, више у Паризу но овде, јесте Краљ Милан који купује од Амброаза Вонарда две слике од Седана. (Где су сада?) У доба када је Седан више био познат као ексцентричан тип но као уметник. После мајског преврата 1903 године интелектуални живот Београда се нагло расцветава. Београд постаје центром целокупног Југословенства, Стари Београд први пут у евојој историји почиње да живи самосталним престоничким животом. Сјајне југословенске изложбе су изгледале још сјајније у граду сиромашном у уметности али богатом у духу пожртвовања, у националној свести, у борбеној енергији. Свесност националне величине и жудња за независношћу и уједињењем манифестују се свуда.. Појединци, запојени снагом и величином општег националног ентузиазма почињу мислити и о самима себи у бољој светлости. Стране величине се мере и њихова вредност проверава. Сумња се чак и у учитеље. Да нису њихови методи застарели г Млади уметници још жудно гледају према Паризу и Минхену али више са жељом да се припреме за велику борбу, за зидање националне уметности но да се такмиче са странцима у њиховим методима. Гледа се са неповерењем на старе уметничке формуле које су се заљулале пред навалом импресиониста и Седанових следбеника као турска царевина пред војскама балканских савезника. И држава и појединци показу.ју све Еише интереса за ликовне уметности. Блаженопочивши Краљ Петар Ослободилац је редован посетник свих изложаба. Не само то, Он је лично ободравао и ученике сликарске школе, чији ђаци нису знали за свечаније моменте но што је било клицање Седом Краљу приликом његових редовних посета годишњим изложбама ученичких радова. У београдску Уметничку школу долази одушевљени млади нараштај са свих стоана Српства из Старе Србије и Македоније, Босне и Херцеговине,

Црне Горе и Далмације из Срема и Војводине. Изгледало је као да су сви услови ту да Београд постане и уметнички центар нашег народа. Требало је сачекати да већ запојена расним ентузијазмом, млада генерација сазри. Велики рат, свиреп и разоран, који је прекинуо сваки уметнички рад у Београду, као што је зауставио и сав културни напредак у целој земљи, доноси велику промену и у сликарском подмлатку и у једном делу публике. Пре рата врло мали број сликара је имао могућности да проведе дуже време на страни и они који су ишли на страну већином су учили у Минхену. За време, и после рата, Париз је центар нашег сликарског подмлатка и сада много већи број сликара има прилике да тамо студира. Директан утицај Париза на наше сликарство види се у великом броју присталица модерне уметности међу нашим уметницима, како онима који су били у Паризу тако и међу онима који нису имали прилике да оду даље од Београда. Модерно сликарство се увек сматра — не знам зашто — као синоним за. слободу у уметности, те се не треба чудити да је наш мл&ђи нараштај пришао модернизму на тако срдачан начин. Стварно уметност је ван времена и датуми се употребљују само ради историског класификовања дела и ради бољег праћења развоја идеологије уметности, те због тога се не сме замерати ни класичару ни модернисти али се од обојице мора тражити основно схватање принципа њихове уметности. Наши сликари који су на страни, силом околности, површно примили модернизам налазе у Београду известан број сликара из осталих југословенских крајева који су још пре рата пришли разним модерним правцима. Нема више париског стимулуса, нема више честих изложаба нових величина — париски трговци модерном уметношћу су неуморни у проналажењу нових звезда — па нема довољно ни литературе о ликовној уметности, а принципи и ликовне уметности нису били, у своје време, продубљени и научени те наш млади нараштај место да је модеран зашто се слаже са идеалима модерне уметности а основе и идеали уметности се никада нису мењали — модеран је само зато што слика као што то ради неко у Паризу. Рат је исто тако дао прилике великом броју нашег грађанства да живи у Француској извесно време а омладинци да се тамо школују. Један део ове публике је претрпео извесне промене, не промене коренитих особина, но чисто површне, једна од тих промена је повећање интереса за ликовну уметност, стварног ослонца по коме би био слособан да одлучи коме делу да поклони своју пажњу. Као и по другим престоницама., ствара се извесна врста снобизма, а снобизам 1 је ма како он непријатан био као опис појединаца, врло корисан по уметнике — и ако не увек и по уметност. Додајте ово-