Opštinske novine

Стр. 1416

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

ватру на ове мониторе могли су да отварају само она два енглеска марннска топа, који су били пласирани код Новог Гробља, али су они у томе времену већ били демолирани и монитори су несметано могли да потпомажу своје пребачене трупе код кланичке пруге. На целом фронту од Роспи Ћуприје до соларе било је наше артнљерије, и то: 11 брзометна батерија капетана Веље Ивановића код улаза у француску осматрачницу; батерија капетана Катића, (то су она два енглеска демолирана топа) два дугачка топа Шнајдеркане 120 мм. код баштованџинице где је сада професорска колонија, али су они исто тако били демолирани, и један дебанжов вод на

Карабурми код Ђорђевића циглане под командом једног резервног потпоручника. Непријатељска тешка артиљерија тукла је куће око Калемегдана и видело се врло добро како су се оне стропоштавале, производећи црвену прашину од полупаних црепова и ћерамида. Како је непријатељ непрестано пребацивао своје војнике из Земуна на острво Кожару, то је отпочео да дејствује и овај наш дебанжов вод са Карабурме. Несумњиво, да им је наносио велике губитке, јер нису имали где да се заклоне. Дебанжов вод се откривао својим црним димним барутом, а и непријатељски аероплан је био над њим. Носле извесног времена овај вод је отворио ватру на мониторе и ми смо видели неколико погодака, али наравно те гранате нису биле панциране и оклопу нису могле ништа нашкодити. Најзад, непријатељ почиње да туче овај дебанжов вод који је био на Карабурми. Ватра је била страховита. Дејствовале су хаубице 305 мм., које су имале нарочити звук при распрскавању, те су се могле одмах по-

знати. Наједанпут кроз ваздух се проломи нешто као да се креће какав железнички воз и убрзо чусмо и угледасмо у близини онога дебанжовога вода једну страховиту детонацију, која се јако разликовала^одхоне 305 мм. Један огроман стуб црнбга дима дизао се неколико метара високо у ваздух. Настаде мртва тишина, а после извесног цре-мена поче да пада, као киша, земља и распрснути црепови и цигле. Наравно, овај дебанжов вод одмах је умукао и ми смо држали, да је и"он одлетео у ваздух. Али после извесног времена он се поново јави, избаци неколико метака на острво Кожару и опет умуче. Кретосмо се најзад ка Новом Гробљу. Но у томе се опет

проломи она ужасна детонација, а после ње настаде некакво страшно и језиво пискање, које је кидало нерве. Шта је то било ми нисмо знали, али тек што изиђосмо из француске осматрачнице, у близини брзометне батерије капетана Ивановића, на 70—80 корака тресну нешто и оно пискање престаде. Имали смо шта и да видимо. То беше одваљено дно онога зрна које се распрсло код дебанжовог вода. Дно је било дебље од човечје шаке и превртајући се кроз ваздух оно је стварало оно ужасно пискање. То је било зрно од немачког топа 420 мм. Наша брзометна батерија наравно није могла ни да помисли да води некакав успешан артиљериски дуел, јер би била у моменту здробљена. Она нам је доцније учинила много више и веће користи. Када се ово напред наведено има на уму, онда се тек може схватити са каквом смо се халом ми били ухватили у коштац. Ми нисмо ни били свесни, какве су чељусти биле зинуле на нас, али свест непријатеља да је неупоредиво јачи од нас, као и наше упорно остајање на месту да бранимо праг наше миле до-

Наши бојници у рову иа Малој Ади Циганлији одбијају напад непријател>а