Opštinske novine

6

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр,1417

мовинс, улили су му једно изванредно и побожно поштовање према нашем војнику. Плод овога била је велика опрезност, управо неодлучност, да се на нас баци и да нас истера из Београда и потисне ољ Великог Врачара. Један заробљени немачки поручник, који је доведен у штаб 14 пука у кафану „Дашчару" код Авале изјавио нам је, да су имали врло велике губитке и да они нису могли ни да замисле да после онаквог бомбардовања има још кога пешака у рову.

И судбина је вршила своје дело и изумирало је оно што је имало услова да најдуже живи. Већ пред вече код Новога Гробља видели су се поједини војници како одступају. Упитани зашто, одговарали су: „Град је пао и наши одступају". — Ноћ је брзо покрила Београд, тај Београд према коме је синовљева љубав за одбрану његову источила потоке крви. После Пирове победе непријагељ се задржао код Душанове улице. Када је пала ноћ насћгављено је бомбардовање и непријатељска артиљерија почела је да туче Велики Врачар. Био сам на путу код Јеврејског Гробља. Ноћ је била тамна. Наједанпут кроз ту тамну ноћ, као кроз тамни тунел, протутњао је један експресни воз који се срушио на наше Ново Гробље. Страховит потрес у секунди је сручио све прозоре на 1 инићевој кафани и осталим кућама. Граната 420 мм. пировала је у својој моћи. Немац је отворио својима пролаз за пљачку по нашим напуштеним кућама. Убрзо после тога чуо сам како неко из оне помрчине виче: „Командант XIV пука". — „Овамо, овамо", одговорио сам. Тада ми приђе један омањи официрирече: „Господине потпуковниче, ја сам командир дебанжовог вода на Карабурми, па вас молим за наређење — „Зар сте ви живи, по Богу бра-

те?" — „Добро је, живи смо!" одговори он. — „Имате ли губитака од оне страховите ватре што је на вас цело по подне била управљена". •—■ „Губитака немам, али ми је само напрсо један наплатак на точку од једног парчета гранате". — Овај ме је одговор јако изненадио јер сам гледао каква је ватра на тај вод била управљена. „Господине потпуковниче, хоћу ли ја да одступим?" рече, па одмах затим, као да се стиди што то пита, додаде: „Знате, ја имам воловску запрегу па

ми треба доста времена док се извучем са Карабурме!" — Наравно да му је наређено да се одмах повуче преко Тркалишта друмом ка Зеленом Брду. Када се, само после пет минута, вратио код свога вода видео је, да је једна тешка граната ударила у један топ и сву послугу побила, а други топ био је потпуно затрпан, тако, да ни један није могао бити извучен. Понео је само свој голи и промрзли живот! Судбина. Око 9^2 по подне наређено је команданту 1 батаљона XIV пешадиског пука II позива да одступи са батаљоном на Велики Врачар и да га поседне. Остала 3 батаљона, који су водили борбе у вароши, и чије је бројно стање претрпљеним губицима сведено готово на четвртину, били су још у Београду. Тако је прошао 25 септембар 1914 године. У току ноћи 25—26 септембра прикупио се цео XIV пук II позива код Великог Врачара и у току дана посео положај са три батаљона. Цело то пре подне непријатељ је дејствовао врло јаком артиљериском ватром из топова великог калибра пртиву Великог Врачара, али за чудо није било губитака, што је врло повољно утицало на наше војнике, те су храбро подносили ону ужасну детонацију. Пешадиски напад отпочео је непријатељ око 12.10 по подне са јачином пешадије око јед-

Иего&аривање енглеећих топоБа за одбрану Београда