Opštinske novine
0 П IIIТ И Н С К Е НОВИН§
Стр. 1419
Зеленом Брду, где је увече покушан један јуриш, али је одбивен пешадиском ватром. Око пола ноћи 27 септембра наређено је из штаба Комбинованог одреда да се пук повуче са положаја. Издато је наређење 28 септембра у 1 сат у јутро да се пут пажљиво извуче из додира са непријатељем и да 1 батаљон поседне Екмеклук. Наређено је да X кадровски пук изиђе из састава, јер је добио други задатак. По наређењу из штаба Комбинованог одреда пук је имао да се повуче и оде у леву групу резерве Одбране Београда код Бело -Поточке механе. Пук се тамо кренуо око 4 сата у јутро и прешав проко Торлака, кога је поседао 13 пук I позива и 19 кадровски пук, стигао је код Бело-Поточке механе после 8 сати. 29 септембра пук је пре подне упутио свој 2 батаљон у састав Грочанског одреда. Т«шка ситуација била је на левој обали Топчидерске реке на Петловом Брду, где је била Тимочка дивизија II позива, те да би се она поправила наређено је команданту 14 пука II позива да са својим пуком похита у помоћ сво.јој дивизији. Пук се кренуо ка селу Реснику и тек што је цео ушао у колону, пристигао је до команданта пука у каријеру један коњички капетан и јавио му да заустави пук и хитно оде код команданта Одбране Београда генерала Михаила Живковића ради
пријема наређења. Када је командант пука дошао код кафане Дашчаре, где је био генерал Живковић, он је обавестио команданта пука да је ситуација код 13 пука I позива на Торлаку критична и да ће он сигурно морати да одступи, и зато наређује команданту 14 пука II позива да одмах поседне са пуком положај испред села Пиносаве и прихвати 13 пешадиски пук I позива при његовом одступању, што је и извршено. Са падом Торлачких положаја непријатељ је дефинитивно завладао Београдом а тиме је завршена и улога 14 пука II позива у његовој непосредној одбрани. Браниоци Београда, гинући витешки и несебично, дали су човечанству ненадмашне примере, како се брани своја родна груда. Можда зато сунце, када залази за Бежаниску Косу, са које је тада избијао вулкан да спржи Београд и његове браниоце увек застане да ода пошту онима који ту тако херојски падоше! Преживеле трупе одбарне Београда часно бранећи стопу по стопу своје отаџбине прошле су пут Голготе да ускрснуте опет виде свој Београд на кога су ваздан, на Крфу и на Солунском фронту чежњиво мислиле уз тугованку: „Тамо далеко крај плавог Дунава "...