Opštinske novine

Стр. 1430

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

који је толико патио у току протеклих векова, да жртвују своје животе за слободу и уједињење југословенског народа. Од тог дана, који је уједно и трагичан и славан, Општина града Београда ставила је себи у задатак као једну од првих својих дужности да да Француском војном гробљу овакав изглед и да на тај начин ода заслужно признање пепелу хероја који овде почивају. Ову свету дужност Београдска општина могла је почети да испуњава тек после рата и што је она успела да је тек сада испуни, верујте ми да разлог није у отсутности добре воље претставника Општине, већ је разлог у другим тешкоћама

које окружују ову свету земљу, дамо израз наше старе архитектуре, којом су украшени наши стари манастири, ризнице наше славне прошлости и средњевековне српске културе. И како су 7 и манастири за време дугог низа векова патњи нашег народа под турским јармом били огњиште наше националне мисли, ми смо желели да ово гробље француских војника преставља олтар нашег признања славном француском народу и да оно буде најсигурнији залог вечитог пријатељства које веже велику Француску Републику са Краљевином Југославијом. Приликом овог тужног празника мртвих, који ви данас прослављате, ми смо же-

Ограда француећог 5 0 ј ИИЧ 1јог гробља у Београду израћена у византијећо-српском стилу

од којих ћу овом приликом споменути само једну. Површина од 1312 м' 2 , коју заузима ово гробље у 1922 години, није била довољна да би се у то време могло приступити радовима на улепшавању гробља. Међутим, потреба куповине нових терена, који су били потребни за предузимање ових радова, наметала се сама од себе општинским вла стима. Тада је Општина предузела потребне мере ради куповине једног приватног имања које се налази с леве стране од улаза у гробље, пошто су други терени у близини гробља својина вароши. И тек тада, пошто је то имање купљено и када је гробље располагало земљиштем од 1386 м 2 , ми смо почели са радовима на улепшавању гробља и створили смо ово гробље које се пружа пред вашим очима. Ми се надамо, Господиие Министре, да нам ви нећете замерити што смо ми желели да зидинама

лели, Господине Министре, да вам, пошто су радови на проширењу и улепшавању гробља завршени, прикажемо резултате наших напора и да Вашој Екселенцији и предамо ово гробље бесмртних хероја вашег великог народа, хероја који су пали за нашу слободу и наше народно уједињење. Вршећи овај свети задатак, ја се побожно клањам пред гробовима тих хероја, дубоко убеђен да су они запечатили вечно пријатељство међу наша два народа, који ће увек заједнички и у потпуном споразуму радити за коначно остварење наших великих идеала: мира, слободе и среће човечанства." После говора претседник г. Нешић у име Општине положио је веома леп венац од лаворовог лишћа на споменик палих француских јунака. На говор претседника г. Нешића одговорио је посланик г. Дар овим речима: