Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 1509

Коефицијенат је код њих просечно од 1927 до 1930 год. 13,72 док је код сточарство свега 4,59, код индустријских производа свега 8,10. Тај се процес појављује и при анализи саме 1930 године, као и у I пол. 1931 године. Цене пољопривредних артикала су пале да.леко испод осталих цена што значи, да су прилике на селу биле теже. За разлику цене пољопривредних са осталим производима смањила се куповна моћ нашег сељака. Уопште се може закључити, као и раније, да су код аграрних држава цене не само падале више него код индустријских држава, него су оне далеко више и варирале. Цене су у току 1930 године и 1 пол. 1931 године падале код свих држава скоро без нрекида. Довољно је да човек баци само један поглед на табелу број 5 и 6 и да види сву тежину која је притисла цео свет. Цене су падале код свеколике робе и код свих држава. Тај се мањак није могао накнадити ничим, него је остајао као болна тачка сваке државе. Цене на велико показују нам опшге стање привреде. Али за потрошача су много важније цене на мало, то јест оно што он даје за робу. Те су цене остале далеко стабилније него цене на велико. Може се узети као правило, да цене на мало треба да следе цене на велико у размаку од три месеца дана. То овога пута није уследило из више разлога. Као један од највећих је, што су трговци већ раније имали пуне магацине робе; што су трошкови — превоз, дажбине, радна снага — повећани, итд, Ипак је један од важнијих разлога тај, да трговац осетивши кризу није хтео да цену смањује, претпостављајући да је то време пролазно, и да су оне за потрошача неосетне. Ради тачног упоређења ми овде износимо на табели број 8 индекс цена на мало. Ови индекси су далеко изнад индекса цена на велико. Тако у Немачкој, месеца јануара 1931 године индекс цена на велико износи 115,2 а у исто време у 72 града износи индекс цена на мало 133,4; у Аустрији 105 према 123, у Француској 98 према 120 (Париз) и т. д, Разлика је често веома велика. Она се може оправдати можда једино тиме, што су прилике трговања последње године биле спојене са много више ризика и потешкоћа, а и ефективних трошкова нежо раније. Данас је трговцу много теже наћи потрошача него раније. Узто, данашњи је трговац приморан да има више вересија него раније, што му односи у дубиозе најмање 20%. Ипак се не сме оправдати постојећа антисоцијална велика разлика између цена на велико и на мало, и разлог треба тражити и код самих трговаца Ови често и поред свих услова да спусге цене, неће да то учине, верујући да ће робу моћи продати и по скупљој цени, Та

нелојална трговина данас се све више јавља, и то нарочито у градовима и док власти томе не стану на пут, ње неће нестати! Код нас се не израђују индекси цена на мало. То је велики недостатак наше привредне статистике. Да ипак могнемо да изнесемо наше стање, ми ћемо се послужити Београдом. Статистички отсек Општине београдске објављује преко „Београдских општинских новина" просечне цене у току недеље на београдским пијацама. Од тога се саставља месечно стање цена, чиме ћемо се ми послужити. Из података Статистичког отсека саставили смо нашу табелу број 9, која нам преставља максимуме и минимуме цена неколико артикала у 1930 и 1931 години закључно са октобром месецом. Табела број 9 Просечна месечна цена па мало на београдским ппјацама

(за један килограм)

најв.

и најн.

Брашно № 2

1930

3,25

—

1931

3,32

2,75

17%

Г овеђина

1930

18,87

15,—

20%

1931

18,12

13,46

25%

Телетина

1930

26,62

23,—

14%

1931

23 —

18,58

15%

Свињетина

1930

23,

15,—

34%

1931

19,75

18,06

Сир — обичан

1930

20,62

15,54

25%

1931

16,91

11,75

30%

Кромпир стари

1930

1,75

1,60

1931

2,18

1,77

20%

Купус сладак

1930

6,40

1,22

81%

1931

9,25

1,61

82%

Јабуке

1930

20,23

6,—

70%

1931

3,61

80%

1931

18,—

3,61

80%

Суве шљиве

1930

15,88

П,—

30%

1931

13,—

9,96

23%

Пасуљ

1930

9,—

6,—

33%

1931

6,25

4,99

20%

Пекмез

1930

15,—

10,—

33%

1931

15,15

10,-

34%

Јаја 1 ком

1930

1,45

0,75

49%

1931

1,31

0,65

50°/о

Дрво буково 1 м 3

1931

1-59,25

140,—

11%

1931

143,25

130,—

9°/«

Сви тринаест артикала, који се најчешће срећу на београдској пијаци, имало је доста бујну варијацију у ценама. Просечно се може узети да су цене 1930 године варирале за (34°/о) а скоро исто толико и у 1931 години (31%). Та је варијација свакако доста знатна. Као олакшавање тога је, да СМО више узели за наш случај више сезонску робу (као купус, кромпир, јабуке) која има нестабилне цене. Ипак се мора рећи да су цене на бео-