Opštinske novine

Стр. 1510

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

градској пијаци варирарле више него је то био случај у већини других европских градова. Једино питање које нас више интересује за београдску пијацу, јесте, за колико је ту пала роба за време од годину дана. Из наших података једва би се могли приближити једној апроксимативној процени која би нам за 7 о могла послужити. Али смо, према извештају Статистичког отсека, дошли до закључ1,а да су цене у 1931 према 1930 год. пале просечно за окс девет од сто. Међутим, то је прилично мало за привредне прилике које су иаступиле. Мало, прво с тога разлога што су цене на велико у Југославији пале у току 1931 године према 1930 год. за око 14 9 /» што значп више за 1јЗ. Како смо видели индекс иа велико за I пол. 1931 упоређен са стањем у I пол. 1930 године, показује пад од преко 16°/ о а то је скоро 50°/о више него је случај код цена на мало у Београду. Ми жалимо да не можемо изнети о ценама на мало поузданије и још детаљније податке, јер би то по нашем уверењу било од велике важности. Овако је немогуће доћи до аутентичног закључка и ако је тај свима нама познат, а то је, да су цене на мало код нас веома внсоке, с обзиром на велики пад цена на велико. Томе је, по нашем уверењу, крива у првоме реду наша трговачка организација, слаба конкуренција, и недостатак комуналног надзора над ценама, што би сва-

како требло да буде, ако не од стране државе, а оно од стране наше општине. * Из свега што смо изнели, да се лако закључити, да је привердна криза завладала целим светом. Она се појавила на свима привредним пољима и на свима пијацама. Негде у већем, негде у мањем темпу према јачини одбране, која јој је ишла у сусрет. Сада настаје питање, како да се злу доскочи, чиме да сеоналечи? Ми смо то донекле нагласИли — по нашем уверењу треба да сваки грађанин изврши део своје дужности. Колико год је позвана државна и општинска власт, да у свом властитом интересу настоје да здравом и смишљеном привредном политиком подупре заљуљано стабло, које носи плод наше отаџбине, тако је дужност и свакога свесног грађанина да то чини. Али, сваки рад при томе мора бити смишљен, добро организован и спроведен онако како ће то за садање привредне прилике бити најефикасније. Времена су тешка, али зато нису и непребродива. Од нас се захтева опрезност, самопоуздање и воља да ова кобна времена савладамо. А то ћемо постићи можда и пре него што и мислимо, само са радом не чекати сутра, већ данас учинити све што се може да се стање бар за најмању јединицу већ сутра ублажи.