Opštinske novine

ОПШТИ НСКЕ НОВИНЕ

Стр. 1559

постојање обезбеђује сваковрсну сарадњу и помоћ, што више и што јаче култивише. Прва аикета о станбеном питању у Београду, извршена од стране г. Слободана Видаковића, дала је довољно документационог материјала. Ипак је остало неколико чињеница, које би још увек требало испитати. Ту је пре свега питање трошкова грађења, затим калкулација амортизационог времена и у вези с тим кретање кирија станова. Како станбено питање, због скупоће кирија, постаје све актуелније "то се тим више намећу брижљива испитивања у овој области. Свакако би интересангно било сазнати разлоге данашњој скупоћи станова, који су грађени највећим делом из сопствених средстава и у време када је цена грађевинском материјалу и радној снази пала за 25—30 од сто према ранијим годинама. У истом смислу требало би испитаги и узроке скупоћи кирија трговачких локала. Затим, испитати разлоге високим киријама малих и периферијских станова и т. д. Све би то имало да послужи одређивању социјалне стране грађевинске по-, литике и изналажењу оних коректива, који имају да олакшају стање и кирије станова и трговачких локала у Веограду сцеду на сношљиву и економски оправдану меру. Много је још ироблема, који би се помоћу анкета могли расветлити. Уопште, стално организовање анкета за све проблеме, служило би као на.јбоља база свестрацијој и ефикасној комуналној политици у свима њеним гранама делатности. У недостатку властите статистике, организоване анкете би могле послужити још као најбоље сретство ла се ова празнина попуни. (Зне би се могле рршити и лично, путем упитника, преко организације састанака заинтересованих лица и т. д. Важно .је истаћи, да овај посао не би захтевао веће материјалне трошкове без којих се не би могла замислити потпунија организација статистичке службе. Поред анкета, организованих од стране Општине, недостатак статистике би се могао надокнадити и иницијативом наших привредних институција. Наше привредне организа-

ЦЈе — коморе и др. — овој страни свога пословања скоро и не обраћају пажњу. Сем статистике броја занатских радња и њиховој подели по браншама, немамо ни једног податка о осталим гранама радиности. Не знамо стање и развитак трговине на велико у Београду, још мање знамо што о карактеру београдске индустрије: шта ради за локалну пијацу, а колико извози. Уред за осигурање радника уопште на објављује статистике о броју осигураних радника и њиховом кретању по браншама на бснову чега би смо могли пратити стање и кретање радиности у сваком месецу понаособ. Исто тако немамо података о кретању промета у Београду на основу чега би смо могли закључивати о стању благостања и развоју куповне моћи. Рекли бисмо стога, да у погледу статистичког праћења економских појава код наших привредних установа постоји потпуно отсуство схватања важности. Друкчије не бисмо могли објасниги ову појаву. Међутим, отсуство рада у овоме правцу осећа се све више. Чим се хоће да говори о ма ком економском или социјалном питању испречи се недостатак статистике, уопште документационог материјала. Још мање се проблеми могу посматрати у развојном процесу од неколико година или у читавом послератном периоду. Ту је недостатак потпун. Међутим, првенствено је баш у интересу наших привредних организација да се потруде и овај посао што пре организују и почну водити. Ако ничем другом, он ће у првом реду моћи да послужи као аргументација њиховим захтевима, које свакога часа управљају на Општину и Државу. А сем тога сталним и систематским опсервирањем појава у својим подручјима пружиле би подлогу и за стварнију комуналну политику, која се у сво.јој делатности не може ослањаги на лична схватања и убеђења, још мање на појединачне и једностране интересе. Резултирајући из потреба. целине и у сврху заштите и унапређења исте она мора имати широку и свестрану документациону подлогу.