Opštinske novine

2

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 1561

тако рећи, вештачки створена тражња. ТражШ а је била огромна не зато, што у Београду нема довољно станова, него зато што су нови станови били потребни за први новембар. А та огромна, вештачка тражња станова пред први новембар учинила је, да кирије не само нису опале, него су у доста случајева и подигнуте, нарочито код малих станова, који су највише тражени. И тако Београђани, који су се надали да ће доћи до јевтинијег стана, у ствари су се изложили само излишним трошковима и непријатностима селидбе. И, после првог новембра, ништа се у односу између кућевласника и закупаца није променило, нити је у Београду проблем кирија скинут с дневног реда. А тако ће бити после сваког првог маја и после сваког првог новембра, док се год ти рокови не укину, да би се, за сада, постигла бар нормална равнотежа између понуде и тражње, што би свакако дејствовало на известан пад кирија. * * * Да видимо откуд та одредба о отказним роковима првог маја и првог новембра, која је сада — стицајем прилика — постала чак и несоцијална. То је по Закону — казаће вам ваш кућевласник; то ће вам казати и ваш адвокат; то знате и ви; тако ће, најзад, решити и суд. У Грађанском законику Краљевине Србије, још у важости на територији предратне Србије, § 699 гласи: „Кирија и закуп престаје онда, кад уговорни рок дође. Ако рока уговорног нема, онда се гледи на уобичајени места рок, или на вре ме плаћања". Овде су одмах садржана два начина решења отказног рока, то јест: 1. Уобичајени места рок и 2. Време плаћања. Та два услова су код нас редовно различита. Јер, уобичајени рокови отказа су једино 1 маја и 1 новембра, а време плаћања је сваки први у месецу. Према првом услову, кирајџије (односно и кућевласници), треба да чекају за отказ 1 маја или 1 новембра, према другом услову, било би довољно да откажу на месец дана унапред, у свако доба године. § 701 Грађанског законика гласи: „Уговор на кирију или закуп престаје и онда, кад нема.јући уговоренога рока једна страна другој откаже . . . За кирију непокретне ствари опредељује се 14 дана . . Дакле, према § 701, отказни рок за станове могао би бити и 14 дана, у свако доба године. Између ове три алтернативе: 1. Отказа према року уобичајеном, т. ј. за 1 мзј и 1 новембра искључиво; 2. Отказа на време плаћања кирије, т. ј. на месец дана и 3. Отказа на 14 дана, судска пракса имала је да постави дефинитивно решење.

Она га је поставила, усвојивши као отказне рокове (уобичајене), само 1 маја и 1 новембра, с тим да се отказ има саопштити, према § 701, на 14 дана пре тих, али искључиво тих, рокова. Усвајање ове праксе вероватно су диктирале тадашње прилике, т. ј. несташица станова, у којој је требало социјално заштитити економски слабије кирајџије, да не буду избачени из стана на улицу. * * * Данас у Београду, међутим, стојимо пред фактом, да отказни рокови првог маја и првог новембра иду само у корист кућевласника (бар оне огромне већине која успева да изда станове), а на штету кирајџија (дакле огромног броја економски слабијих грађана), јер их приморавају да узимају станове у тренутцима велике тражње, са киријама изнад нормале, из којих опет не могу да се иселе до новог отказног рока, дакле до нове, вештачки створене, навале на станове. Лично знам два мања стана у Београду, у близини центра. До првог новембра за један је тражено 1900 дин., а за други 1700 динара месечне кирије. Станови до првог новембра нису издати. Половином новембра, нуђен је први за 1500, а други за 1400 дин. месечно. Али, оваквих и сличних примера има велики број! Мислим да нећу ни мало претерати ако, додуше мало произвољно, закључим, на основу појединих проверених примера, да би, V случају укидања отказних рокова на искључиво првог маја и првог новембра, кирије у Бгограду, нарочито на мале станове, дакле оне који су најпотребнији, опале за 10 до 15 од сто, што би значило много у домаћим буџетима економски најслабијих становника престонице. * * * Има још једна ствар, у отказним роковима, која иде на чисту штету закупаца. У оној оправданој паници, коју закупац у отказу осети пред први мај или први новембар, док још није нашао стан, а за неколико дана има да се исели, он најзад узима нови стан на брзину, у нервози, у том скоро душевно ненормалном стању не види многе мане које су стану урођене, а још мање оне мане, које су употребом настале. Тек кад се у нови стан досели закупац наилази на расклиматана врата, разбијене прозоре, испуцале зидове, покварене инсталације, гнезда свих могућих инсеката и т. д. Врло често узалуд се обраћа кућевласнику, да изврши неопходне, па чак и дужне оправке. Кућевласнику је циљ, да што мање троши, и да што више прима, а законом му је закупац обезбеђен до идућег отказног рока, кад ће се други закупац исто тако залетети и стан узети. Кад тога не би