Opštinske novine

Културна жроника:

Предавање г. Нићолајевића о модерном капитализму и његовој кризи

Г. Душан С. Николајевић, чије је име једно од највећих у културној Југославији, неуморно ради, обогаћавајући тако рећи свакога дана наш духовни живот. Он је, у пуном смислу те речи, сејач идеја, стваралад. Претпрошле недеље он је у Радничкој Комори одржао велико предавање о капитализму, а поводом дела Фердинанда Фрида о истој теми. Пружио је г. Николајевић широко својим слушаоцима развитак модернога капитализма. У првоме делу предавања г. Николајевић је говорио зналачки, на основу познавања националне и политичке економије, о маломе поседу. Истакао је да се мали посед у многим земљама није још изживео. Како привредне форме тек кад се изживе постају штетне по привредну еволуцију, г. Николајевић је указао на Француску. Она је земља малога поседа, потврђеног робеспјеризмом, и због тога је највише поштеђена од опште кризе индустриског капитализма. Г. Николајевић је прешао после тога на основне мисли Фердинанда Фрида. „У одељку Крв и Дух прича Фрид како модерни капитализам у првој својој фази баца на површину личности које се, како каже Фрид, могу ставити поред великих државника, кнежева, насилника и мислилаца. Привреднике из ове фазе Фрид назива људима од крви. (В1и1шеп8сћеп) Фрид говори да су се они бацили на предузећа зато што су наследили особине викинга и пирата. Рескирали су много ти људи, који су, по Фриду, били чулно везани за новац. Имали су каже Фрид — физиолошку потребу да „врховима прстију" новац пипају. Може ли се примити ова психологија Фридова? Она је тачна уколико се зауставља на атавистичком пиратству, али је, узета у целини, потпуно неоснована. Сви ти снажни предузетници не би се могли бацати на остварење својих планова, а још би их мање могли реализовати да беху везани за нов?ц до те мере чулно да су га морали чак и пипати „врховима прстију". Изгледа нам да је тако, чулно, везан за новац један други тип. То је Јеврејин Шајлок, који, зато што је крвљу везан за новац, тражи да Хришћанин Антонио, ако не врати новац, плати дуг фунтом свога меса. То је Молијеров Харпагон, који

је, и ако Хришћанин, гори од Шајлока, и Балзаков Гранде, који умире пред отвореном касом. Молијер и Балзак су, узгред буди речено, могли дати тако живо оновчене душе зато што су и један и други поникли у народу који има необично развијен инстикт новца и штедње. Чувена је чарапа у којој француски сељак чува своју уштеђевину. Тако звана 1з ђаз сГе-фаг§пе. Чулник новца је и Кир Јања нашега класичног писца Јована Стерије Поповића, док — то понављамо — велики подузетник нема физиолошку потребу пипања и пребројавања новца. Он га, иначе, не би пуштао у циркулацију. Често пута он тај новац не види, чак и неће да га види. Гази све дубље у предузећа. Он хоће добит, велику, огромну добит, али не да пипа ту добит. Добит расте и он тера даље. Фридова психологија је оскудна и он не види колико је чудна мешевина тај тип предузетника. Он се од радника научио раду, упорној вредноћи, свакодневној, и са те стране личи велики подузетник на штрајкбрехера који је изневерио своје другове да би радио за себе. Радан, он је реалан, али је тај радни и реални човек у то исто време и једно сањало своје врсте. Опијају га планови за које се он хвата свим својим сањањем и свим својим гусарским егоизмом, готов да у извесним тренутцима, верујући у себе и у своју звезду, стави све на коцку као војсковођ војску у критичној ситуацији". Г. Николајевић се затим задржава на Фридовом мишљењу да застој у техничком проналажењу води капитализам индустриски његовом крају. Одбацује г. Николајевић ово Фридово тврђење. Претпостави ли се и да Фрид има право кад мисли да је изум једини покретач индустриског капитализма и да данас постоји потпун застој у проналажењу може ли се тврдити да застој у изумевању предаје капитализам агонији? У најбољем случају по Фрида, застој може значити само то да се капитализам, док застој траје, неће развијати, али ни у ком случају да капитализам нестаје. А откуд Фрид може тврдити да је застој, ако га, уопште, има, вечан? Откуд се може