Opštinske novine

Арж. Вранко Максимовић

Шта да се гради и како да се гради

Раније грађевинско законодавство углавном се карактерисало ограничењима и забранама. Оно шго је у њему било битно сводило се на прецизирање не како треба да се гради него како није допуштеио и шта није допуштено да се гради. И код нас и на страни. Новије законодавство, које почиње са овим столећем, почиње да уноси поред таквих, негативних одредаба, и позитивне, конструктивне одредбе, којима се желела дати и извесна упутства о томе шта се све има узети у обзир и како треба решавати поједина питања па да се дође до бољих резултата у изградњи градова. Међутим, крај свега тога, утицај представника и бранитеља грађевинског законодавства — 1 грађевинске полиције, грађевинског одбора — сводио се на то: да изврши контролу над подизањем приватних зграда и да провери да ли пројектована зграда одговара одредбама које прописују грађевински закони и правилници. Представници грађевинског законодавства могли су да ставе примедбе на поднети пројекат само онда, ако пројекат није у потпуности одговарао законским прописима. Да ли је, међутим, могућно да се квалитет једног пројекта цени једино према томе да ли је он одговорио или није законским прописима? Свакако да није. Па ипак, према одредбама закона то мерило је пресудно. И стога је сасвим могућно да се деси ово: да један у архигектонском погледу потпуно успео пројекат буде одбијен стога што у неким, иначе мање важним деловима, не одговара грађевинским прописи.у.а, а да у исто време буде одобрен без икакве примедбе један нерационалан, почетнички пројекаг, но који испуњава све законске прописе. Тако је на страни, тако код нас. Што је то тако, произлази из саме природе и структуре грађевинског законодавства: оно углавном шгити од негативних чињеница, забрањује извођење зграда са нехигијенским, неосветљеним просторијама, али не тражи максимум хигијенских услова него се задовоља::а и са најнижим ступњем изнад забрањенога. Када би се изразило у гимназиским оценама могло би се рећи да закон не допушта да се изводе само про.јекти који се оцене са двојком, а сви остали: тројке, четворке и петице иду у исту категорију, пред законом су једнаки и њихово се извођење допушта.

Грађење приватних зграда у једноме граду ипак није приватна и лична ствар: збир приватних зграда чине град, а збир градова — државу. Не може бити свеједно за становништво, па према томе ни за здравствени, културни и економски ниво једног града или и читаве земље, да ли ће станови у којима живи то становништво бити грађени са минимумом здравствених услова које тражи закон или ће они представљати најбоља и најсавршенија решења. То је свакоме јасно и то се не може порећи. * У Немачкој, где се на изградњу и уређење градова много обраћа пажња, покушано је да се ради у овоме правцу. Између грађевинске полиције (код нас грађевинског одбора) која одобрава планове, и сопственика, који намеравају да граде, укључено је једно неутрално и независно тело које стоји на расположењу сваком сопственику у погледу стручних савета и предлога. Таква саветодавна тела, образована ири неким немачким градским општинама, носе назив ВаићегаШп^8б1е11е што би се могло на наш језик превести са „Биро за грађевинско саветовање". Ствар је још релативно нова и о њој се још дискутује, али је ван сумње да је иде.ја сасвим здрава и да од ње може бити само користи. Један Биро за грађевинско саветовање при градској оплттини може да има велики утицај на грађевинску политику. Има сопственика који нису никад ништа градили и који у томе правцу немају ни најпотребније искуство. Има их који се годинама решавају да граде на своме имању али не знају како и с које стране да почну, не знају ни шта треба да граде, ни шта се може на њиховом земљишту саградити, ни колико им је за то новца потребно. Свакако да би се о свему томе могли обавестити и код архитекте, али за многе је тај корак тежак: коме да се обрати, како да изложи своје захтеве, да ли ће савет бити у његовом интересу, или у интересу онога који даје савет? Итд. итд. Међутим, Биро за грађевинско саветовање као потпуно незаинтересована, независна установа посматра проблем, проучава га и са стране сопственикових интереса и са гледишта општег грађевинског развитка града и најзад с обзиром на постојеће грађевинске прописе, па тек онда излаже сопственику конкретно шта и како треба да гради, зашто