Opštinske novine

Ивж. Алекспндар Крстић, шеф отсека за паркове 0. г. Б.

Зелени и заштитни појас Београда

У нашем чланку „Београдски паркови и њихово подизање у овој години", („Београдске Општинске Новине" Бр. 18. од 15. септембра 1931. год.) ми смо истакли, да се издатци скопчани са подизањем зеленог појаса и уопште зелене варошке површине, дају знатно смањити разним комбинаторним решењима и спретним поступком при извођењу овог замашног и толико по Београд значајног комуналног посла. Његова замашност и значај јасно је илустрована, као што је већ истакнуто у поменутом чланку, диспозицијом коју у том погледу чини са варошким простором генерални план. Јер од 7.680 хектара колико износи атар Општине београдске, 3.741 хек. су резервисана за градско зеленило, што претставља скоро половину целокупног атарског простора. Даље пак у истом чланку формулисан је закључак: да је стварање зелених површина, поред свих осталих користи ко.је насељу пружа главни регулатор правилне изградње вароши. Јер зелени појас не служи само као резервоар чистог ваздуха, већ има истовремено и заштитни значај и то не само у погледу ветрова и климатских екстрема, него и у погледу спречавања изградње накарадних и нехигијенских насеобина по типу Јатаган-Мале, те бесконачног ширења Београда у простору, пошто таква тенденција посто.ји скоро на целој периферији нашег насеља. На ову истину је и драстичним примерима указано у чланку о коме је овде реч. Пошумити и паркирати у потпуности свих ових 3741 хек. био би неостварљив задатак за Општину београдску, ово тим пре јер је Општина сопственик само релативно незнатног дела овог земљишта. Додуше, у многоме олакшавајућа је овде околност у срећној чињеници да је и држава поседник великих комплекса у атару Општине београдске, и да је са малим изузетком, сав овај простор резервисала за шуме, у колико га није већ пошумила. Кад се код таквог стања ствари издво.је општинске и ложавне површине, пошумљене или намењене то.ј сврси, и к томе додаду и приватне зелене површине, добија се импоззнтна цифра од око 2.000 хектара. Значи да до потпуне реализаци.је зеленог појаса, како је генералним планом идеално замишљен, остаје још око 1740 хектара. Ако се претпостави да ће комисија за издвајање земљишта

за пошумљавање у атару Општине града Београда, која је већ у функцији, а која је образована према новом закону о шумама, успети да за исти циљ издвоји још приватног земљишта у простору од око 200 хек., базирајући свој рад углавном на принципу издвајања апсолутно шумског земљишта, (премда су јој законом дате многе шире могућности) још увек остаје 1500 хек. у питању. Са претпоставком, да су наша предвиђања у погледу рада поменуте комисије тачна, ових 1500 хек. у ствари претстављаће (са изузетком релативно незнатне површине од 47 хек. градских паркова и скверова) разлику између генералне шумске основе законом предвићене и варошког зеленог по.јаса по генералном плану замишљеног. Према томе да се употпуни зелена карта престоничког атара, недостаје још 1500 хек. за које не постоје више стварне могућности према § 7 новог закона о шумама, а нити других законских олакшица. Јер не треба изгубити из вида да је земљиште о коме је овде реч махом ван грађевинског реона. Могућности експропри.јације у циљу пошумљавања су исто тако мале, нарочито кад се има у виду величина потребних новчаних средстава. Према томе проблем, у кодико се тиче ових 1500 хек., у први мах изгледа нерешив. Међутим у спровођењу комуналне политике посто.ји неограничен број техничких решења и за проблеме који се чине на први поглед немогућим. У самом почетку већ је наглашено, да се издатци око изградње зеленог варошког појаса могу знатно смањити разним комбинаторним решењима и спретним поступком при извођењу исте. У чему се састоје та комбинаторна решења и спретан поступак? Пре него што би одговорио на овако постављено питање, потребно је у довљној мери расчланити појам зеленог појаса, његов састав, ући у његову суштину, његов знача.ј с урбанистичке тачке гледишта, те функцију коју има да врши, с обзиром на насеље, а у смислу побољшзвања здпавствених прилика и у опште животних услова. На овако формулисан задатак на.јбољи ће одговор бити следећа дефиниција: Под зеленим варошким појасом подразумевамо све оне површине у самом насељу или непосредној околини, у којима вртарски елеменат продоминира тако,