Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 9

Али и поред свих мана и недостатака Грађевинског закона, овај је имао и својих добрих одредаба које се нису знале или нису хтеле искористити ради успешнијег спровођења самог закона а и ради правилнијег подизања Београда. Ово се могло учинити нарочито с погледом на § 9. Закона о местима који је гласио: „Ако би који правио куће и зграде ван вароши, која је утврђена регулационим планом па на опомену полициске власти не би од тога одустао или не би подигнуту зграду срушио, полициска власт казниће имаоца до тридесет дана затвора, или новчано до 150 динара и наредиће му зграду да поруши, што ако не учини у остављеном року, сама ће власт о трошку осуђенога рушење извршити. Од овога се изузимају летње куће за уживање и зграде по баштама и виноградима. У случају спора, да ли је место на ком су такве куће подигнуте овим изузетком обухваћене, решава се по службеном исказу Општинске власти." (Допуна Закона од 21 априла 1885, Зборник 41 стр. 190.). Ни полициска, као ни општинска власт у Београду није по овом законском овлашћењу предузимала погребне мере да спречи подизање зграда ван вароши, која је утврђена регулационим планом. За то се Београд овако раширио на штегу и самог његовог уређења и на штету Београђана који не могу издржати трошкове потребне за грађење и одржавање свих потребних инсталација за једну велику варош. После рата, после измењених прилика, како у погледу самог новог положаја Београда, тако и у погледу насељавања и уређења градова, чији су захтеви постали многобројни и на које се почела обраћати нарочита пажња, почело се опет мислити на нове грађевинске прописе у савременом духу и према новим савременим захтевима за подизање и уређење градова. У исто време са израдом генералног плана, који се почео радити на основи идеја добијених међународним конкурсом, предузет је и рад на изради новог Грађевинског закона за Београд, али се на томе није успело, и ако је било услова да се поред генералног регулационог плана добије и Грађевински закон у вези са њим. Тако није израђен ни потпун генерални план, нити Грађевински закон или ма каква уредба која би ближе објаснила и генерални план и допунила одредбе за Грађевински закон у погледу уређења Београда. Место тога приступило се разним делимичним изменама постојећег Грађевинског закона у погледу олакшица за подизање зграда, јачег искоришћења земљишта у главном делу Београда, измене висине простора и зграда као и другим конструктивним условима за подизање зграда. (Технички услови објављени Указом од 29 априла 1922 год.)

Кад је делимично одобрен генерални регулациони план Београда (1924 год.) у границама грађевинског реона, који је важио до рата, покушавано је неколико пута, да се на основи овлашћења у финансијским Законима од 1924 до 1929 год., изради правилник или уредба за извођење овог генералног плана, али се у томе такође није успело у главном из разлога, што није био израђен потпун генерални регулациони план за који је требало прописати уредбу или правилник, а осим тога није био утврђен ни општински атар и грађевински реон као ни одређен грађевински утицај на атар суседних општина, без којих се није могла израдити уредба или правилник. Тек по доношењу Закона о атару Општине града Београда 2 октобра 1929 год. утврђена је једном граница атара Општине београдске и проширење грађевинског реона. Овим Законом утврђен је први пут ма и делимично начин подизања зграда и одређене величине парцела за део проширеног реона на Дедињу, а за остали део Београда требале су се прописати: Уредба о подели атара на зоне, и о проширењу садањег грађевинског реона у обиму новог атара, и Грађевинска уредба о техничкој изградњи насеља ван атара Општине града Београда, на простору суседних општина, а нарочито дуж главних друмова који воде у Београд. Овом Грађевинском уредбом имао се одредити простор и начин за пошумљавање околине Београда. Но до сада ни ове уредбе нису још израђене у главном из истих разлога, као и оне које су се требале израдити по овлашћењима из финаисијских Закона, услед немања једног генералног регулационог плана сад потребног и за проширени део општинског атара и на атаре суседних општина, а за који план још ни снимања нису завршена. Поред тога што није било потпуног генералног регулационог плана, напред предвиђене уредбе нису се могле израдити ни с тога, што није било никаквих прописа о томе, какве ове уредбе имају бити и шта оне имају садржавати и одређивати. И у покушајима који су чињени по овлашћењима из финансијских Закона, израђено је неколико пројеката (4 пројекта и то: у 1926, 1927, 1928 и 1929 год.) али на такав начин, да се јасно видело, да они који су ове пројекте радили, нису били начисто са тим, како се имају ове уредбе радити и шта оне требају да садрже. Тако је у овим пројектима унето много од онога што је требало да дође у Грађевински закон (експропријација, парцелација итд..) као и онога што није имало никакве везе са техничким уређењем Београда (на пр. наплага такса за тротоаре и т. д.), или у којима није било ничега што је за уређење потребно, као што је израда нивелационог плана, подела града на површине потребне за стано-