Opštinske novine

Уметничкахроника:

Савв Поповић, акад. сликар

Излозћба слика старог и новог Београда

Десетог овог месеца, приликом прославе годишњице оснивања општинског музеја и библиотеке, претседник општине г. Инж. Милан Нешић отворио је изложбу слика старог и новог Београда, која је смештена у општинском музеју, овим лепим говором: — Ја волим Београд дубоко и искрено. Волим га не само као претседник његове Општине већ у првом реду као грађанин, који своју љубав према њему носи дубоко у својој души и коме је сваки његов напредак и манифестација тога напретка у исто време израз његовог сопственог осећаја љубави према Бео-

Б. Стефанобић: Чубурсћи пото*Г(уље) граду. Ето, из тога разлога, господо, ја данас осећам једно особито задовољство, да отворим ову изложбу слика у којој нам наши савремени уметници приказују наш стари и нови Београд. Међутим, ко хоће да се унесе у уметничку страну Београда, тај мора да пређе онај свакодневни суви стил пословнога говора. Београд ствара песничке концепције. Размишљајући и уживљујући се у његове поједине видике, његов живот, борбу између старог и новог, његов дневни и вечерњи ритам; у свем оном што је у њему створила и рука човечија и сама вечна природа, није могуће не осетити

огромне контрасте који му дају његову особиту лепоту и занимљивост. Забављени стварањем новога живота, ми често пролазимо поред свега тога али ипак све то и несвесно на нас делује и појављује се у нашој свести као нешто сасвим реално чим нас један или други разлог стави пред задатак да одговоримо на питање: зашто волимо Београд? Зашто? — Ко пред својим духовним очнма може себи да створи слику Београда у целини и у појединостима, тај заиста неће ни постављати овако питање, јер ће осећаши оно шшо и ми сами осећамо. Анализа осећаја није, најзад, увек ни потребна, она је често сувишна; волимо, јер не можемо друкчије ... Но, да у нашем случају доиста постоје и конкретни и објективни разлози наше љубави; да постоје реалне премисе, а не само наш инстинкт везаности за родно место или место трајног живљења, место где се врши наша духовна и општа делатност, погледајмо га сасвим реално, погледајмо у стварности његове улице и његов општи изглед, поједине старе зграде и тихи живот у њима, па ћемо се уверити да је реалност још лепша и занимљивија од фантазије. Уметник се много труди да појединим драмама, трагедијама на иозоришној сцени, даде нужан сценарио, или уопште графичку претставу великим песничким замислима. У Београду, пак живом, оваквом какав он јесте, без свакога напора наших инвентивних снага, имамо цео низ слика, које личе на сан, често мистичан, али увек диван сан. Требало би много тражити, много гледати, па да нађемо негде лепшу слику од оне, што је на пр. пружа једна једина алеја у нашо ј тврђа• ви, која води над ровом испод високог дрвећа, поред леве тврђавске стране на чијем се узвишењу диже наш данашњи Географски институт. Или што је поглед у нођи, или с вечери, са калемегданске терасе; поглед који може да створи читаву једну скалу мисли и осеђаја, посебних душевних расположења и изазове асоци-