Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОЈ8ИН6-

Стр. 55

нуара месеца предмет изнесе општинском Одбору на решење. 9. Код тачке дневнога реда: „Предлог за укидање повлашћених трамвајских карата учитељима основних школа и порезницима" прочитан је предлог Суда, па је Претседник г. Милан - Нешић образложио овај предлог, истичући да он потиче од Дирекције трамваја и осветлења, која се стара да реализује предивђене приходе. Одборник г. Јован Дравић подсећа да су учитељима дате повластице због тога што они прикупљају улоге на штедњу код школске омладине, зашто је иницијатива потекла од Општинске штедионице, па им је у замену за то дата повластица у вожњи на трамвајима, тј. одобрено им је да могу имати претплатне карте. Одборник г. Д-р Страшимир Милетић предлаже да се питање повуче с дневног реда и изабере једна комисија, која ће га проучити у целом обиму, заједно са осталим повластицама, према правилнику. Општинска штедионица је гутономна установа, и она треба да сама даје рекомпензацију за услуге које јој чине учитељи. Осим тога она не чини ниједну услугу Општини бесплатно, већ све своје услуге наплаћује као н.пр. за наплату рачуна за осветлење. Одборник г. Д-р Драгољуб Аранђеловић изјавио је да жали што је Суд, руковођен материјалном страном овога питања, предложио да се укину карте учитељима, иако је познато да се и држава и поједине организације обраћају на учитеље увек, кад је реч о каквој патриотској и племенитој акцији већег стила. Претседник г. Милан Нешић одговара да Суд увиђа јачину разлог и за и против те с тога решења овога питања потпуно препушта Одбору. Одборник г. Петар Гребенац ставља примедбу, да се увек измисле неки разлози и некакви виши циљеви да се оправда ствар, која се не може бранити. Не види у чему се састоји веза између васпитавања деце да штеде и плаћања трамвајских карата. Штедионица је установа потпуно одвојена од Дирекције трамваја и осветлења. Та иста Штедионица није пристала да Општини да услужни потпис за зајам од 125,000.000.— динара, већ тај потпис наплаћује, иако је ништа не кошта. Дужност је учитеља да васпитавају децу штедњи, па то чине и они уичтељи, који газе блато по селима, па ч то могу и београдски учитељи који иду по асфалту. Одборник г. Јован Гавриловић заст-упа гледиште да би већ једном требало приступити проучавању питања да ли се може у опште снизити цена вожње на трамвајима за све грађане,, и изјашњава се против поделе

грађана на повлашћене и неиовлашћене. Осим тога треба извршити ревизију плата у Дирекцији трамваја, и задржати у служби само оне чиновнике, који су потребни за обављање посла. Одборник г. Трифун Јовановић налази да треба оставити учитељима досадашње повластице, јер они васпитавају омладину штедњи, и не треба бити према њима неправичан. Општина се неће користити много уштедом од тих карата, и кад је могла да откупи за 36,000.000.—- динара један голи плац ,који не даје никаквог прихода, и да. на њега плаћа 2,500.000.— динара годишњег интереса, онда не треба на картама тражити накнаду за ове издатке. Одборник г. Милорад Недељковић из личног искуства и као директор Једне велике Штедионице, коЈа се бави првенствено прикупљањем улога на штедњу, а затим и као професор економије устаЈе против при*купљања штедње код ситне школске деце. иротив те штедње говоре и педагошки и чисто психолошки разлози. Штедња треба да почне онда, кад човек започне свој самосталан живот тј. кад сам почне да привређује. Развијати код деце љубав за новцем, за гомилањем новца и остављањем на страну, то значи стварати етички инфериорне типове. Теретити младе душе економским бригама значи ставити страховити терет на младу психу. Деца постану мале подвалаџије, и на све могуће начине обмањују своје родитеље, да би што ставили на књижицу. Утврђено је да се код те деце развијају незДрави класни односи, јер се деца која имају веће улоге одвајају од сиромашне деце. Дете не треба да уђе у живот као мали ћифта, који неће мислити нинашта друго, него само да новац односи на књижицу. С друге стране, учионице су претворене у мале банке и канцеларије, где учитељ треба сваки улог да записује, срачунава, предаје штедионици, прима потврду и тако уче децу да постају мали капиталисти, у место да облагорођавају дечију душу. Штедњу треба развијати онако, као што то чини „Привредник", који од шегрта путем ситних уштеда од зарада ствара доцнијег мајстора. Изјављује да ће гласати за предлог Дирекције трамваја. Одборник г. Алберт Фирт слаже се са гледиштем г. Д-р Недељковића, и тражи да се изврши ревизија караТа, како бесплатних тако и повлашћених, јер треба водити рачуна о приходима. Одборник г. Јован Дравић истиче да су му идеје и мисли г. Д-р Недељковића потпуно нове и стране, иако је стари дугогодишњи педагог. Оне би се могле применити на земље, где је свет у погледу штедње веома развијен, где се претерана штедња показује као мана. Ми смо нација склона расипању, и