Opštinske novine

Стр. 110

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

улога. На тај начин штедионица може једино да отклони опасност од великих улога са капиталистичком тенденци.јом. Оне штедионице које нису прибегле ограничењу величине улога, употребљавају блажије мере. Та блажија мера састоји се V томе што се за веће улоге предвиђа дужи отказни рок. Тако Београдска Шгедионица предвиђа следеће отказне рокове: „Новац примљен на уложну књижицу враћа Општинска Штедионица на захтев улагача одмах без отказа, ако улог није већи од 15 000 дин. — на осам дана преко 15.000 до 50.000 дин. — на четрнаест дана преко 50.000 до 100.000 дин., а улози преко 100.000 дин. на тридесет дана." Дужин'а рока, дакле, зависи од величине улога. За исплату већих улога Штедионица треба дуже времена због прикупљања новца растуреног по грађанству. Пошто тај новац, с обзиром на циљ Штедионице, треба да је растурен у мањим сумама у средњим и сиромашним слојевима грађанства, то се од њих никада ие могу скупити веће количине. За исплату великих улога мора се прибећи апелирању на касе оснивачке власти или на кредите било којег већег новчаног завода. У случају да ти заводи не одобре кредите, сав герет мора поднети оснивачка власт јер она иоси одговорност за обавезе Штедионице по принципу гаранције. Јасно се види да велики улози повлаче незгоде и за Штедионицу и за оснивачку власт. Велики улози могу довести Штедионицу у стање инсолвенстности а у финансијама оснивачке власти створити порембћаје и кризе. Да је Штедионица V добром стању и да одговара своме циљу, за то није меродавна величина улога него њихов број. Зато у уређењу једне праве Штедионице мора се строго водити рачуна о томе да се одреде границе минимума и максимума улога. Штедионица којо.ј те границе недоста.ју излаже се незгодама она сама као и њена оснивачка власт. И ограничавање величине улога остало би без жељеног дејства, ако би уложне књижице гласиле на доносиоца и ишле несметано из руке у руку. Чим се ограничи величина улога природно да се уложним књижицама морају одузети својства с)'вишне покретљивости као и то да не могу више од једне бити у притежању улагача. Ако би се допустило да један' улагач може притежавати неограничен број уложних књижица настало би фактички нагомилавање књижица у руку једног лица које би скупа имале исто' дејство и исту важност као и велики улог. Коначно то би могло довести до концентрације капитала у руке неколико лица. Наравно рад Штедионице у том би случају био парализован у правцу помагања средњих и сиромашних слојева грађанства, и Штедионииа би промашила сво; циљ. Друго не би остало него или такву Штедионицу ликвидирати или је преуредити на осно-

ве акционарског друштва. И оснивачка власт, на коју пада терет одговорности за све обавезе Штедионице, морала би стрепети за своју финансиску стабилносг при вршењу процеса концентрације улога. Као што се види ограничење ветчине улога неизбежно повлачи забрану вншеструког притежења уложних књижица. Једно лице не може при^еловати више од једне књижице. Статут Женевске Штедионице садржи такву забрану. Та одредба и забрана гласи овако: „Ниједан улагач не може бити титулер више од једне књижице" (Аисцп сЈерозап! пе реи{ е(:ге и1и1ајге <1е р1иа д'ии Нуге!) и она се налази у истом оном члану који прописује ограничење у величини улога, пошто то ограничење и забрана не раздвојно су везани једно за друго. Статут Општинске штедионице у Београду не ставља никаква ограничења V погледу величине улога, па према томе, не садржи ни забрану о вишеструком притежању уложних књил<ица. Принцип ограничења величине улога не примењује се на улоге добротзорних установа, задужбина и свих оних друштава са циљем опште користи. Њихови улози не представљају капитал, него суме новаца намењене добротворним и општекорисним циљевима. Та намена има све законске гаранције да не буде изиграна. ПРИНЦИП ДВОЈСТВА И ИМЕНОВАЊА ОРГАНА У АДМИНИСТРАЦИЈИ ШТЕДИОНИЦЕ Код акционарских друштава органе администрације бирају акционари. Принцип бирања заступљен је и код приватних штедионица. Што се тиче јавних штедионица органе администрације поставља оснивачка власт. У погледу избора личности та власт може бити потпуно слободна, или везана извесним обзирима према појединим установама или надлештвима. Тако Београдска Општина н'е бира цео управни одбор. Министарство Финансија, Народна Банка и Државна Хипотекарна Банка бирају по једног од обавезног броја стручњака који треба да уђу у Управни одбор Општинске Штедионице. У јавним штедионицама може бити заступљен принцип двојства. То двојство састоји се у томе што управни органи Штедионице истовре.мено су и органи оснивачке власти. Управу Београдске Општинске Шгедио нице морају сачињавати претседник Општине у својству претседника Управног одбора, и три општинска одборника. То су представници оснивачке власти, који својим присуством у Управном одбору врше интрузију у само пословање Штедионице; и само на тај начин за.јемчена је стална и ефикасна контрола оснивачке власти над радом Шгедионице. Довољно је да органи оснивачке власти