Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 14?

(незапослене раднике) и за оне, чији су приходи у последње време подложни сталном опадашу. Претставници новчаних установа, будући такође противни ма каквој државној законској интервенцији у области регулисања закупнина станова и локала, као главни разлог понављали су, да би то имало, поред осталога, за последицу да престане свако даље зидање што би, у својим даљим консеквенција ма, одвело понова кризи станова (недостатку истих), а самим тим и још већем дизању закупнина. Сличну су тезу заступали и претставници привредних Комора. Београдска Трговачка комора, у начелу противна сваком диктирању цена добара приватне својине, ипак је стала на гледиште, да „данашња висина закупних цена пословних просторија (локала) у много случајева не одговара страховито смањеноме обрту и још више смањеним зарадама трговачких радња. Услед тога те данашње закупне цене тешко погађају трговину, а преко ње и цео наш потрошачки свет, спречавајући у приличној мери опште жељено даље снижавање продајних цена, нарочито у трговини на детаљ. Стога је питање снижавања тих закупних цена од великог интереса ..." Предлог ,је био, да се питање повери на проучавање једном ужем телу стручњака и интересената, које би испитало стварне узроке високих закупних цена и предложило мере за отклањање гих узрока. Чињенице, које је анкет а утврдила Ипак, анкета је утврдила неколике чињенице, које на станбени проблем бацају н'арочито светло и у његовом, све.једно каквом, решењу морају играти важну улогу. Те су чињенице: 1) У великим градским насељима, првенствено Загребу и Београду, постоји велика оскудица малих станова. Отуда данас док код великих станова имамо стварну хиперпродукцију, дотле су мали станови пренастањени. Док је у централном делу и ужим појасевима ових градова изграђено више него што је био прираштај становништва, дотле се на градским периферијима осећа огромна прекатрпаност, која проузрокује и ширење разних болести, погоршање хигијенских прилика до максимума. Такво стање изазива и Другу ненормалну појаву, која се огледа у томе што постоји врло велика несразмера између аена великих и малих станова. Ако се и може узети да су за последњих неколико година пале цене великим становима то се овај пад цена апсолутно није осетио и код малих станова. Велика тражња малих станова, стална пренастањеност истих, чине да се кирија у њима одржава још увек на велико.ј висини. Што је главно, ову кирију сноси економски најслабији човек и зато се за њега поставља

проблем снижења закупних цена. Данашња криза прво је погодила приходе овога становништва. Међутим, издаци на кирију у његовим трошковима живота остали су непромењени. На своме је месту било наглашавање да се овоај проблем не може решити реглементирањем закупних цена. Овде је у суштини питање оскудице станова. Грађење малих станова ни из далека није држало корак са прираштајем рефлектаната на исте. Отуда недостатак малих станова и, као последица тога, високе закупне цене, које с једне стране посматране у пропорцији, далеко надмашују закупе већих и великих станова, а с друге стране стоје у великој несразмери са приходима њихових корисника. 2. Сви учесници анкете били су једнодушни у закључку, да су цене трговачких локала и пословних просторија врло високе и да, између осталога, и то утиче на одржавање високих цена осталим животним потребама. Међутим, констатовано је да се за високе цене локала не могу кривити кућевласници, већ да је то последица међусобне конкуренције трговаца и пословних људи, који се по цену виших закупних цена боре за што боља места. Исто је тако констаговано, да високе закупне цене локала посто.је само у најужем трговачком центру (у чаршији). Такође, наглашена је потреба проширења овог трговачког центра што би, између осталога, имало за последицу и нивелацију закупних цена. 3. Трећа чињеница, коју је анкета утврдила, јесте у томе да постоји несразмерна рента између нових и старих зграда, нарочито оних у којима се налазе и пословни локали. Старе зграде, већ давно амортизоване, користе скупоћу кирије у новим зградама и, на тај начин, вуку несразмерно већу ренту од оне у новим зградама. Последица тога огледа се у слабом изграђивању централне трговачке улице. 4. Што се тиче недостатка малих станова, скупоће земљишта и високих закупних цена наглашено је, да је то, између осталога, последица и отсуства здраве грађевинске и социјалне политике после рата. На име, и ако је после рата донета законска обавеза да општине, индустријска предузећа, јавне установе, банке и др. граде станове за сво.је особље, она није ни из далека испуњена. Сем тога, отсуство превентивних грађевинско-политичких мера омогућило је врло високо подизање земљишних цена што је, такође, одвело скупоћи кирија. Исто тако, то је имало за последицу и нездраву и економски штетну шпекулацију са имањема, која је с једне стране дизала земљишне цене, а с друге условљавала скупоћу кирија. 5. Констатовано је, такође, да на скупоћу кирија утичу скуп грађевински кредит