Opštinske novine

Богдан Крекић Јавно сшарање у сшанбеном иишању

Давно су прошла она стара идеална времена, када су градови представљали тек мале трговачко-занатске насеобине и када је сваки грађанин макар и у маленој кућици био господар у своме и на своме. Станбено питање у то доба није посто.јало 1 Али од онога часа када су градови постали велики привредни и политички центри, који окупљају не више десетине, него стотине хиљада становника, питање крова н'ад главом постало је за огромну масу придошлог градског становништва значајно исто толико, колико и питање хлеба насушног. Значај станбеног питања у потпуности открива огроман прираст градског становништва, које је од 1871. до 1921. године у 10 капиталистичких европских држава порасло од 48,700.000 на 105,600.000, док је у истом времену бро.ј становника на селу пао од 70,300.000 на 63,800.000. До онога часа док се станбено питање у великим привредним и политчким центрима није схватило као значајно друштвено питање, које мора да ангажује пажњу целине, велики градови су престављали ругло у грађевном и естетском погледу и гробнице у хигијенском погледу за хиљаде и хиљаде његових становника, а нарочито деце. Страховита су, пустошна, морална дејства од недовољних станбених просторија, од претрпаности у становима, од скупих станова, ко.ја су побележиле парламентарне. муниципијске и приватне комиси.је по центру и предграђима Лондона, Манчестра, Ливерпула, Гласгова итд.., затим разних индустриских центара на европском континенту. Пороци разне врсте, као< разарење породичног живота и стварање породичног пакла у коме је исчезла свака хармонија, и духовна — па и материјална — веза између родитеља међусобно на једној страни, и њих и деце и обрнуто на другој страни; алкохолизам. криминал и друго, утврђено је да су, пре свега и више од свега другога, последица потпуног осуства сваке станбене политике од стране муниципија, државних и .јавних тела уопште. Економски либерализам развијен од епигон'а до> потпуног апсурда, до мере V којој је и сам родитељ те школе. племенити и у истину велики Адам Смит, морао да се одрекне своје школе, престављене на начин, како су је третирали његови епигони; тај и такав економски либерализам нигде није тако

брз и тако поразан слом доживео са својом тезом ауторитативног немешања у нормалне односе закона понуде и тражње, као што је доживео управо у станбеном питању. Није дуго требало чекати па да се увиди сав апсурд изражен у контрасту: да на једној страни, под утица.јем капиталистичке привреде, расте материјално богаство, а да на дру гој страни у још већој прогресији, настаје све дубље сурвавање физичко и морално огромних и то продуктивних делова нације. Никада епидемија разних социјалних болести нису биле веће, него у времену када су били дати услови за општи пораст благостања целокупнога човечанства Насупрот катедарској, сувој и готово игнорантској школи епигона економског либерализма из прве њене фазе, још за живота самога Смита, брзо се формирао' нови блок интервенциониста, присталица школе економског либерализма, који је кренуо у борбу за спас реномеа саме те школе од злоупотреба оних који су је једноставно и непотпуно третирали. Из редова великих људи још тога времена бачена је парола: да у нездравом, скупом, тесном и загушљивом стану леже узроци распаду породице, леже узроци проституцији и неморалу разних врста, леже узрот.ш алкохолизму, коиминалу, леже узроци болестима и напочито туберкулози, шкрофулози, сифилису. нервним растројењима, малокрвности итд, и помору који је узео био замахе као V јеку тешких епидемија. Када је Данска, Холандија п друге земље дизала свој крсташки рат протич распојасаности туберкулозе; када је немачка јавност узнемирена страховитом цифром побачаја и назадка свог градског становништва за пуних 25% у раздобљу од 10 годива, затрубила на узбуну — они су, на првом месту, тражећи лек од болести које су их давиле, натрапали на — станбено питање. Већ пре рата станбено питање је из круга чистр личне иницијативе поенето 1 у круг јавног старања. Њему су првенствену пажњу почеле да обраћају градске општине, предузимајући из својих сретстава замашнију грађевну делатност ради изградње што већег броја хигијенских и јевтиних малих станова приступачних по ценама за хиљаде и хиљаде радника и намештеника и чиновника државних и самоуправних, који, за.једно, чине огромну већину градског становништва.