Opštinske novine

Стр. 184

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

У Успех Бријана, који је постигао приликом доношења Закона о издвајању цркве од државе, осигурао је Бријану положај министра, и сам Рувије му је понудио тај положај. Бријан је тада одбио да га прими. Међутим 11 марта 1905 г. долази пад кабинета Рувиеа, и мандат за састав владе добија Саријен. Њему је било необично стало да за свој кабинет придобије и Бријана. Велики ауторитет и популарност коју је он имао у то доба, после изгласавања и објављивања горе споменутог закона, појачали би шансе његовог кабинета. Бријан се у прво време устезао да се прими ове почасти, јер је био противан учествовању социјалиста у влади. Међутим Саријан је умео вешто поласкати Бријану, да је његова сарадња и његов ауторитет потребан код извршења закона, који је Бријан тако храбро^ бранио пред Скупштином, и да би било издајство према закону, ако би он одбио, да онај исти закон за који се толико борио, преузме на себе његово извршење. Бријан је цело питање изнео пред своје пријатеље. Жорес је био противан ступању у владу, и на Конгресу социјалиста, који је ово питање имао да реши, он није добио пристанак, већ је шта више искључен из странке. Бријан напушта социјалистичку странку, ступа у странку републиканских социјалиста, а Саријену дајеп ристанак за улазак у владу и 14 марта 1906 г. постаје први пут министар. Добио је портфељ министра просвете и вера, да би могао изводити закон за који се заложио. Кабинет Саријена је знат ш по томе, што су тада први пут постали министри два човека, који ће се доцније у животу стално борити, а који су играли тако велику улџгу у историји Француске, а наиме Бријан и Клемансо, који је добио портфељ Министра унутрашњих дела. Ове године се навршило равно двадесет и пет година, како је Бријан постао министар и^од тога броја година, већина је посвећена микистровању. У историји ретко је наћи примера, да је један човек тако дуго био на власти, и да је сарађивао са најразноврснијим људима. Од дана, када је први пут постао министар, он је био два пута министар просвете, три пута министар правде и шеснаест пута министар спољних послова и једанаест пута министар претседник. Историја Бријана од тада је тесно везана за историју Француске и готово је постала нераздвојна. Он је долазио у најтежим ситуацијама и приликом одласка са владе, он је тако рећи сутра дан, био једина личност, ко.ја је могла повољно решити кризу владе. Кабинет Саријена није био дугога века, образован 14 марта 1906 г. он .је већ 10 октобра исте године уступио место кабинету Клемансоа, у коме је Бријан задржао свој положај Министра просвете и вера. Овај кабинет

Клемансоа, који је трајао скоро три године, све до 20 јула 1909 г. један је од кабинета, који је најдуже владао. Бријан заједно са Клемансоом, посветио је бригу унутрашњој политици и изради социјалнога законодавства, нарочито је знатна његова улога по питању радничког осигурања и реформе, које је извео код овога питања. Тако исто, променом портфеља, као министар правде, завео је реформе у правосуђу. Својим радом у заједници са Клемансоом, успео је да среди унутрашње прилике и да закон о одвајању цркве и државе изведе са што мање потреса по политички живот Француске. И можда само благодарећи Бријану, који је спроводио и извршивао овај закон са благошћу али одлучношћу, као што је једном рекао у Скупштини, и не дозвољавајући да ауторитет државе дође ни једног тренутка у питање, учинио је да се предвиђања противника овога закона, приликом дискусије у Скупштини не остваре. Бријан је својим пожртвованим радом постао првокласни државник о коме се водило рачуна. Његов лични ауторитет је био врло велики, и због тога, када је 20 јуна 1909 год. кабинет Клемансоа пао на питању администрације у марини, Бријан је добио мандат за састав владе, и тада први пут постаје министар претседник. VI Кабинет Бријана, поред претседника имао је још два социјалисте. Миљерана и Вивијанија. Он је продужио свој рад на социјалном законодавству и унутрашњем уређењу. На изборима 1910 г. добија од народа потврду својих политичких идеја и признање свога рада. Изабран је са 11.940 гласова, док је његов противник добио свега 2504 гласа. Чудна је игра судбине, Бријан, који је своје ступање у јавни живот, а тако исто и у скупштини отпочео са питањем права на штрајк, и који је то питање бранио, чак и про1иву вођа тадашњих социјалиста, који су сматрали ово питање, као сувише екстремно, и оставили Меуђнародном конгресу у Цириху, да га реши, доживео је да за време свога претседниковања буде приморан да угуши један штрајк. То је био велики железнички штрајк 1910 г. Железнички радници у Паризу напустили су рад ј прокламовали штрајк. Ситуација је била озбиљна, али оно што је исту погоршавало, јесте тај факт, што су анархистички елементи, покушали да предузму вођство над штрајкачима. Њима није било стало до професионалних интереса радника, већ су хтели да преко радника, користећи се овим штрајком, изведу извесне своје намере. Неколико случајева саботирања и пљачкања су се десила. Требало је предузети хитне мере, спречити покушај анархистичких елемената и очувати престиж државе.