Opštinske novine

Стр. 186

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ганде, која је вођена противу Бријана у парламенту и у штампи, постоје још два разлога, који су отежавали његов избор; а то су страх од великих људи и закључење Царинске уније између Немачке и Аустрије. После Мак Махона, француски народ се добро чувао и пазио, кога ће ставити на место првог грађанина Републике. Он се плашио људи јако истакнутих и велике индивидуалности. Зато Француска, која је Клемансоа прогласила за оца отаџбине, није га ипак хтела изабрати за Претседника републике, већ је на место његово изабрала Дешанела. Објављивање аустро-немачког споразума о царинској унији, поколебало је велики део француске публике у тачност политичке тезе Бријанове политике. Нарочито је штампа на ово ударала. Цело питање спољне политике Бријана, изнето је поводом неких интерпелација, на дневни рад парламента и тамо је расправљено, непосредно пред изборе. Противници Бријанови, хтели су пре него што уђу у борбу да одмере снаге и да се преброје. Борба је у парламенту била оштра. Пребацивало се Бријану, да је не само попустљив и слаб према Немцима, већ да и у питању Европске уније заборавља да је прво Француз, па тек онда Европљанин. После једног сјајног говора у парламенту, Бријан је постигао сјајну победу. Изгласано му је поверење са великом већином. Изгледало је, да је његов избор за претседника републике осигуран. Његови пријатељи су му понудили кандидацију, али је он није прихватио. Најзад, тако рећи у последњем тренутку, примио је предлог својих пријатеља и поставио своју кандидацију. Али је у толико више настављена кампања путем штампе противу њега, тако да је цео избор Претседника републике постављен у опште, на питању спољне политике. Писало се, да он поставља своју кандидацију више из потребе, нео ли из амбиције. Његова политика није успела, он је зашо у ћорсокак, из кога гледа да се згодно извуче, остављајући другима да оберу горке плодове његове политике. Ма како се поставио проблем, тешко је растумачити Бријаново примање понуђене му кандидације од стране његових пријатеља. Шта је био разлог да се он прими тога места. Бријан, као претседник Одбора европске уније, нема сумње да има данас најзавиднији положај у Европи, са великим политичким и моралним престижом. Његова политика је У парламенту одобрена са већином. Откуда сада, на једанпут та амбиција за местом првог грађанина Републике, када је он био први грађанин Европе. Откуда на једанпут напуштање свих позиција, које је својим положајем и својом личношћу извојевао, напуштање активног сарађивања на миру, и идеји Европске уније? Зар он као Министар спољних послова Француске, имајући уза себе већину у

парламенту, није био јачи и није могао више учинити за општу ствар, него ли на положају Претсдника републике. Постављањем своје кандидације, он је у случају неуспеха, довео у питање своју политику у опште. Према изјави Ериоа, он је учинио грешку, јер у овоме тренутку, када међународна политика има пред собом да расправља тако важне проблеме, од којих зависи не само мир, већ и опстанак данашње целокупне културе, Бријан, који заузима тако важан положа.ј у међународном животу, није га смео компромитовати, евентуалним неуспехом у Версаљу, као што се десило. Шта је разлог Бријановом отступању из међународне политике. Није ли то можда разочарење, после објаве пројекта Царинске уније, када је видео да његова политика према Немачкој, најблаже речено, није донела оне резултате, које је Бријан с правом очекивао. Није ли то значило повлачење, часно повлачење пред тешкоћама. Можда је у једном тренутку слабости, нешто мало из амибције примио кандидацију, осећајући да ће на новом положају моћи више учинити за одржање мира. Нису то само противници који су писали противу њега. Било је и потпуно непристрасних гласова. Да поменемо Андре Шерадама, који је недавно био и код нас, пропутовао широм Европе у току године дана, да би проучио европску ситуацију. Он је писао: „Априла 1931 г. ја сам нашао исто стање духова, као пре седамнаест година, априла 1914 год., када сам се са једног путовања кроз земљу централне Европе, вратио у Француску. Данас, после извршене анкете на лицу места, а пошто сам пропутовао Европом, моје је дубоко уверење, да ако француска политика не промене свој правац брзо и радикално, нов европски рат ће се ускоро појавити". Исход избора у Версаљу на дан 13 маја је познат. На првоме гласању резултат је 442 према 401 за Думера. Бријан је одмах одустао од своје даље кандидације, и за претседника је изабран Думер. Истога тренутка, када је изабран Думер, поставило се и питање опстанка Бријана. После краћег размишљања, он је не очекујући 13 јуни, када ступа на дужност нови Претседник републике и влада даје оставку, поднео своју оставку на положај Министра спољних послова. У Француској а нарочито у европској штампи, одмах се поставило питање о будућем вођењу француске политике. Није ли после неуспеха и сама Бријанова политика осуђена, и поред успеха који је Бријан имао у парламенту, јер нема сумње, да се мора водити рачуна и о израженом мишљењу Сената; који је већином гласао за Думера. Избором Думера а пропашћу Бријана, несумњиво је да се не одобрава у свему његова пацифистичка политика и велика попуштања Немачкој.