Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 189

дохраних мера у погледу безбедности живота, здравља итд. оне су још увек у врло рђавом стању у београдској радиности. Највећи број занатлија (послодаваца) и индустријалаца на ову страну и не обраћа пажњу. И то увек из разлога да умањи сваки онај део издатка који му може окрњити профит, па било и по цену живота радника. О томе се у извештају за 1928 каже: „Безбедност радника у предузећима са моторном снагом захгевала је удовољење заштитних мера, али, чудновато, и ако мере предострожности траже најмање издатке, ипак сопственици на сваки начин избегавали су да изврше наређења .. Највеће је отсуство обезбеђења на грађевинама. У извештају за 1930 Инспекција се и сама пита: „Само< благодарећи неком чуду нису се дешавале сваки дан катастрофе при грађењу кућа, јер се скеле праве и радови изводе без икаквог обзира на безбедност радника". Отуда је у 1930 констатовано 515 несрећних случајева од чега само на несрећне случајеве на грађевинама отпада 140. Затим долази 71 несрећни случај у обради метала, 59 случајева у индустрији за производњу механичке снаге, 51 случај у текстилној индустрији, 39 случајева у индустрији машинских апарата и инструмената, 34 случаја у ндустрији хране, 31 случај у индустрији стругане и плетене робе итд. Смртна случаја било је укупно» 3. Од осталих несретних случајева отпада на оне при машинама 173, а на пољу 339. Од укупног броја радника упосленог у горе наведеним предузећима несретним случајем страдало је 4.4%. Ово је свакако велики проценат и он је последица отсуства најнужнијих мера безбедности, које би послодавци морали установити. Велики број несретних случајева последица је и тога што велики број послодаваца за руковање машинама употребљава нестручна лица. „И поред непосредне опасности од експлозије и других случајева, проузрокованих руковањем са машинама нестручних лица, иста упропашћују поверене им машине, јер немају за то доста спреме и терају машину дотле, док она без чишћења и оправке не стане дефинитивно". Ова констатација у извештају сведочи о примитивности наших занатских и индустријских радионица, које нису још доспеле на ступањ савремене организације радиности. После овога логички бисмо могли поставити питање: па како се оваква предузећа уопште воде, како показују успехе у погледу рентабилитета? Одговор на ово питање можемо наћи искључиво у претерано високој царинско-ј заштити, која, као што видимо, омогућује да и технички скроз и скроз заостала предузећа излазе са рентабилитетом. Колика мора да је заосталост технике рада када и са моторима „рукују још мање спремни људи него са парним справама", ХИГИЈЕНСКЕ ПРИЛИКЕ Какве су хигијенске прилике у београдској прерађивачкој радиности на.јбоље се види из великог броја интервенција Инспекције Рада у погледу неисправних радних просторија, недовољних радних просторија, рђавог ваздуха, нереда и нечистоће, рђавих станова, недовољних хигијенских направа итд. Радионице мзњих предузећа у грађевинском и хигијенском погледу „имају карактер инсталација подигнутих са што мањим издацима и на брзу руку . . . Грађевине су већином од дасака, чатме, бондрука и непечене цигле. Оне се полако руше, плафон и зидови, да не би пали на главу, подупиру се дрвеним подупирачима. Станови за раднике у малим и средњим предузећима уопште и не постоје, а ученици спавају већином у радионици ко где стигне на тезгама, на патосу и у шушкама или у „стану", негде на тавану радионице без осветлења, вентилације и огрева, по двоје и тро'је на једном прљавом кревету без икаквог рубља, које се сматра као излишна раскош, као и убруси, сапун и умиваоник". Описујући бедно хигијенско стање радника у Београду, Инспекција сматра за потребно да нарочито нагласи: „Горе речено стање радионица односи се више за Београд него на унутрашњост, јер у Београду нема довољно локала погодних за радионице и обично за ту сврху употребљавају трговачке локале или привремене зграде горе поменутог карактера . . ." За хигијенске прилике у радионицама карактеристично је да „вештачка вентилација чак ни у великм предузећима није изведена". Исто тако „централно грејање постоји само у радионицама највећих предузећа; све мале радње загрејавају се само помоћу обичних фуруна". О савременим хигијенским уређајима у индустријским предузећима — купатила, амбуланте, клозети итд. — не треба ни говорити. ПРЕТЕРАНО ВИСОКО РАДНО ВРЕМЕ Поред недовољних заштитних мера и отсуства најосновнијих грађевинских и хигијенских услова рада, високо радно време редовна је појава у београдској занатској и индустријској радиности што београдско радништво ; још више исцрпљује и физички урнисава. У извештају за 1928 Инспекције Рада у Београду вели се: „Највише посла имала је Инспекција са радним временом, јер послодавци пошто пото захтевају од радника што више рада за исту плату, а беспослица не даје раднику могућност да се одупре захтевима несавесних послодаваца . .." Извештај за 1929 констатује да се у занатским предузећима ради и по 12 часова дневно. „Законом одређено радно време помоћног особља свуда је било прекорачено". А у извештају за 1930 вели се: „Недозвољени прековремени рад био је запажен скоро у свима предузећима Београда, Земуна и Панчева".