Opštinske novine

Стр. 212

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

нија. Узмимо на пример оно парче земљишта преко Авалског пута код Вождовачке основне школе. Реч је само о делу који је за сада слободан, те није још пошумљен. Оно се простире до потока, а граничи са Авалским путем, Општинским расадником и пошумљеним делом, као што се из приложене ситуације (скица бр. 2) види. У погледу вегетационих услова место је одлично. Нешто мање је задовољавајуће по величини (2 хектара), али ипак за почетак довољно. Осим тога с друге стране пута, а позади Вождовачке основне школе, постоји ограђено школско земљиште које није потребно у целости за школске сврхе, већ се један приличан део може лако издвојити за породичне баштице. Ово место има још и то преимућство, што је близу Општинског расадника и већ изграђене савске водоводне мреже за поливање. Осим тога земљишта су већ ограђена, тако да би издатци скопчани са подизањем ограде били избегнути. Најважнија је пак та околност што су земљишта о којима је реч и по генералном плану резервисана као зелене варошке површине, те улазе у састав заштитног појаса. То значи сходно § 17. новог грађанског закона да се она не смеју насељавати, већ да се нз њима имају одржавати постојеће и подизати нове шуме и зеленила, баште и вртови за цвеће или уопште резервисати за пољопривредну производњу, како у закону дословно гласи. Према приложеној скици цео простор је подељен на 55 породичних баштица од 260—300 кв. мет.. тако да површина која се приводи вртарској култури износи 14.500 кв. мет. или око 0.8 целокупног земљишта. Остале пак 2 десетине резервисане су за опште потребе, путеве, игралишта и т. д. После овако изложеног стања ствари покушајмо и рачунски да докажемо' све користи које проистичу из оснивања баштенских колонија на оваквим земљиштима. Потребно је пре свега констатовати да су ова земљишта за сада не само неискоришћена, већ да она проузрокују општини извесне издатке (у овом случају око 500.— дин. годишње). а с обзиром на закон општина ће бити принуђена да у догледном времену учини и веће утрошке да би земљиште уредила, како би одговарало намени по генепалном плану. Тако на пр. за пошумљавање 1 хектара потребно је утрошити око 6.000,-— дин.. што у нашем случају износи 2X 6.000— 12.000 дин. Одржавање у првој години износи 10% првобитно 1 инвестиране суме, док у свакој наредно.ј по 2% и тако све до 11 године. Према томе целокупни трошкови око подизања шуме у овом случају изнели би 15.360.— дин. У случају паркирања ови трошкови би били знатно већи. Оснивањем баштенске колоније на овом простору постигли би се много бољи резул-

тати како у погледу новчаном тако и у погледу квалитета шуме, апстрахујући при том економске користи, васпитно-здравствени значај и уопште социјални бољитак за известан део београдских грађана т.ј. за закупце породичних баштица, које би они у периоду од 10 година од овог земљишта имали. За претварање ове ледине, од које Општина нема за сада никаквих прихода, у баштенску колонију потребно би било по предрачуну око 48.800.— дин. и то за изградњу стаза, довода воде, дечијег игралишта, ладњака, ограда и т. д. искоришћујући при том и стари материјал кога има у великим количинама на лагеру. У накнаду за ову инвестицију општина би наплаћивала за сваку парцелу месечни закуп од свега 20.— динара, што чини годишње 240.— дин., а од целе колони.је 13.2000.— дин. У периоду од 10 година приход од ове закупнине би изнео 132.000.— дин. Овај периед би се могао евентуално продужити и за 15 година, јер како се још сада могу предвидети прилике које ће владати у погледу развића и изградње овог дела Београда, то је овакав предлог сасвим оправдан. У сваком случају потреба исељавања колоније не би се раније указала. У овом последњем случају приход од закупнине би се попео на 198.000 дин. Поред плаћања месечне кирије од 20.дин., што је с обзиром на све користи и уживања које објекат може закупцу пружити, веома незнатно, закупац би се обавезао да засади на својој парцели 5—7 садница украсног (парковског) дрвећа, према томе како су у плану шрафирањем означене, и да ове саднице негују до истека закупног рока. Још одмах морам истаћи да овакав распоред дрвећа како је у плану предвиђен није случајан. Као што се из приложеног обрасца (скица 3) реконструкције баштенске колоније у варошки парк види, њихова је садња тако предвиђена да одговара сађењу и груписању дрвећа^ у јавном парку. Ове би саднице закупац добио бесплатно' из општ. расадника на реверс. Њему би оне већ у другој, најдаље трећој години пружиле хладовину за уживање и одмарање. По истеку закупног периода од 10 одсносно 15 г. ове би младице већ одрасле у велико дрвеће, тако да би после евакуације колоније остало на лицу места довољно' зеленила. Пошто је таково дрвеће сађено по напред утврђеном плану, то би се ослобођено земљиште дало лако претворити у јавно шеталиште са већ одраслим (готовим) зеленилом. Ово би у ствари била реконструкција баштенске колони.је у јавни парк. Остали инвентар (ладњаци, ограда, ситно растиње и т. д.) који није дотрајао, искористио би се евентуално за оснивање нове колоније, сада већ даље ка периферији где владају прилике аналого онима које су биле на овом месту пре 10 односно 15 година. Ово сађење великог дрвећа морало би бити пред-