Opštinske novine

Стр. 232

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

крећемо заузети ипак сами собом. Урламо од задовољства, страха или беса. Бранимо се, нападамо и убијамо људе, који насрћу на наш живот, а у суштини и ми и они чинимо једно исто: чЈувамо и спасавамо свој сопствени! Лутам по разбојишту бесвесно и немо. У једној рушевини лежи леш упола затрпан, унакажен. На неколикО' корака други, коме вире здробљена глава и руке, а иза њега трећи са раскиданом утробом. Тела им измрцварена и измешана са крхотинама, земљом и крпама одела. Лица здробљена и претворена у безобличну црвену масу, спечену на пламену пожара. — По униформи распознајем једног жандарма и двојицу десетопуковаца. * * *. По рушевинама и разривеним улицама, по којима су разбацана људска тела, у каљужи крви и меса. вуку се и гмижу исцрпљени људи, које је страх преобразио, искидао, унаказио и од њих начинио стројеве. Бацају се на земљу, где који стигне. На коленима и четвороношке пузе или потрбушке гмижу и грабе заклоне. Забијају главе у земљу и ри.ју као ; кртице, док граната не тресне, онда се дижу и блену, ослушкују и опет падају по земљи. Тумарам и ја по овом метежу. Вучем се брзо од плота до плота, између порушених кућа и по свежој крви. Јауци, слабији и јачи на све стране. Спустио сам се на земљу, да Оих пузећи прешао преко улице. Прелаз је брисан, мора се добро пазити, иначе .је смрт сигурна. Довукао сам се до куће из ко.је чујем најближе јауке. На самом улазу леже тешко рањена два жандарма. Једноме на челу зјапи страховита рупа, од ко.је сам се стресао. Окрвављене чизме забрекле, да прсну. Други се сав скупио у клупче, покушава да ми нешто об.јасни рукама, јер не може да говори од тешке повреде стомака. Не губим време. Првога подигнем, изведем и упутим, да се сам спасава. Другога прихватим чврсто, подигнем и поведем. Ено, први посрћући прелази брисани простор, а другога са највећим напором, корак по корак, превучем преко улице, по киши куршума, који ломе преостала прозорска окна и скидају леп са кућа. * ! * *

Вратио сам се на старо место, и стао уз

Гађам немачке шлемове, који вире изнад пруге. Свест ми се почиње да мути, а мисли да бркају. У мислима пребрајам погинуле другове; час се дивим њиховоме јунаштву, час грозим њихових раскиданих удова. Кроз главу ми јуре безбројне успомене на изгубљене другове. Позадина .. . живот у њој ... другарство ... деоба последњег комада хлеба ... последње цигарете . .. Све ме то везало, сродило са њима, па ми се срце цепа, гледајући их мртве, унакажене. Мислим на брата, који, овако као и ја, стоји уз неко дрво и чека да га граната разнесе. Мислим на старог оца и мајку, који са страхом очекују вести, трчећи на све стране и распитујући о судбини сво.је деце, моле Бога само да им се жива врате! Мислим на сестре, колико су нас волеле, удешавале, спремале, китиле ... Сећам се свега . . . свога краја, школе, другова, детињства, најлепших дана, који су тако брзо и неповратно прошли; сећам се наше улице, кад сам кроз њу прошао први пут у четничком оделу, окићен реденицима и бомбама, другова и суседа, који су ми завидели . .. девојчица, које су ме посмаграле. Да ли ћу преживети све ове страхоте и да ли ћу икада видети своје? ... Да ли ћемо се опет скупити и живети животом као некада?. . . Ако будемо срећни, да се живи и здрави прикупимо, заборавићемо све грозоте овога рата и наставити наш мирни и удобни живот. Међу својима ... Преко дана обавља свако свој посао; наш стари отац, са рукама на леђима, обилази, опомиње, упућује, наређује, бодри на посао: „Хајде, соколи моји, хајде децо!... Још мало, па ће подне!... Де-де, де-де, да још ово довршимо, па ћемо на ручак. А кад будемо готови, а ми ћемо да се одмарамо ... као бегови..." Да ... али ако све буде друкчије?... Ако и моји буду зле среће, па и у њихову кућу удари граната... једна, две... неколико .., Ако изгину сви, као многи и многи невини, што сада леже под рушевинама својих домова?!... Ако је брат погинуо? А то би било нешто тако обично... ми смо на месту, где у минуту гину хиљаде људи... Из оваквих борби ретко ко изнесе читаву главу. Треба за то имати велику срећу...

ЛИПУ.

* * *

(Наставиће се)