Opštinske novine

Стр. 130

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Здравља Управе града Београда доставио свим београдским бабицама са наредбом, да сваки порођај одмах пријаве Општииском Централном Уреду. Сем тога обилази заштитна сестра Уреда 2 пута недељно породилиште како би благовремено добила податке но^ ворођене деце. За ово 5 месеци пријавиле су бабице 601 порођај, а из породилишта добивено је података од 229 порођаја, посећено је 805 новорођене деце, а вршено 860 посета. Међу овим женама породило се 48 ванбрачних мајки, од којих су 40 биле без крова и стога биле упућене делом у Дом Материнског Удружења, у Дом Српске Мајке и Женског Радничког Склоништа. На опорављање послато је 77 мале и школске деце и то делом у Селце, Ковиљачу и Костајницу и друге ваздушне. бање. Помоћу полицијских и општинских власти тражени су родитељи за 20 деце. Пронашло се свега 5 мајки, 4 родитеља позвата су на предлог Општинског Централног Уреда са стране старатељског судије и обвезали се, да ће водити рачуна о својој деци; Према V тачци истог члана правилника: Дечји Уред је у сталној вези са отсеком Министарства Социјалне Политике и Народног Здравља као и са Заводом за Здравстве. Н У Заштиту матера и деце како би се проблеми дечје заштите београдске деце што боље решили. Референт Општинског Централног Уреда обишао је у току године све приватне дечје установе које примају субвенцију Општине града Београда, како би се упознао са начином њиховог рада. У предлогу буцета за годину 1932 израђен је реферат о стању ових усганова и израђен је предлог за њихову субвенцију; Према IV тачци: Издата је хитна помоћ 20 трудницама и мајкама дојиљама из кредита који је уступио Уреду отсек за помагање сиротиње у укупном износу од 2000 динара. 6 мајки пренложене су за сталну помоћ Општине града Београда и 20 мајки за помоћ у дрвима. За материце издато је 220 сиромашним породицама и деци одела и ципела. Према IX тачци истог члана правилника. Учињен је предлог Суду Општине града Београда, да се оснује Дечје Прихватиште. Од 1. октобра откада је Централни Уред извештен о томе, да је Дечја станица Централ-

ног хигијенског завода ликвидирана, стање незаштићене деце у Београду је више него страшно. Из дана у дан се понављају трагедије пред нашим очима у Централном Уреду. Деца упућена Уреду од стране кварта или других јавних органа, која су нађена на улици немају никакво уточиште, јер ми у Београду немамо установу, куда би ту несретну дечицу могли сместити. Једино тренутно уточиште је кварт или притвор, иначе дете остаје на улици. Илузоран је сваки рад, ако не постоји институција која може увек да прима свако угрожено дете. Суд општине града Београда донео је решење да, се за подизање Општинског дечјег прихватишта уступи општинско земљиште на Булевару Ослобођења као и да се фонд Одељења за социјално и здравствено старање у износу од око пола милиона динара употреби за почетне радове ове установе. Како је одређена сума као и предвиђена сретства за ову установу у буџету за 1932 г. недовољна, одлучило се, да се.прихватиште гради у виду павиљона, и то да се изради одмах план за цео комплекс зграда и да се према плану и према расположивим сретствима постепено приступи изградњи првог и доцније осталих павиљона. Цео предмет прихватишта налази се сада у архитектонском отсеку Београдске општине, где ће се према, стварној потреби прихватиште, као и према одобреном земљишту' израдити план за ову тако важну и неопходну установу. Тако би се у почетку пролећа 1932 године могло приступити зидању првог павиљона. За време рада у 1931 години водио је Централни Уред евиденцију о 921 детету, за 593 деце учињене су интервенције, осигурано збрињавање и издата помоћ, а за 328 деце тј. за 35% није се могло ништа учинити, јер није се имало нити потребних сретстава нити дечје прихватиште или друге специјалне домове, куда би се могла ова угрожена деца сместити. Ово 35% незбринуте деце јасно говоре о томе, како су наше прилике на пољу дечје заштите неразвијене и 328 угрожених дечјих живота за које ми знамо, јер сигурно постоји још и доста велик број незаштићене деце, за коју незнамо, императивно захтевају оснивање институција дечје заштите у Београду. У прликама тешких економских криза, првенствено страдају опет деца здравствено и социјално а за децу морају се створити јав-