Opštinske novine

Стр. 136

ОПШТИНСКЕ новинМ

ЗАПИСНИК ХШ. редовне седнице Одбора Општине београдске, одржане 28 јануара 1932 године у 6 часова по подне.

Претседавао Претседник г. Милан Нешић. Деловођа г. Божидар Павловић. Потпретседник г. Никола Крстић и Кметправник г. Исидор Протић. Од одборника били су г. г. Драг. Милошевић, Д-р Лазар Генчић, Јован Дравић, Димитрије Живаљевић, Светозар Гођевац, Др Букић Пијаде, Драгиша Матејић, Јордан Видановић, Миливоје Вук. Арачић, Д-р Милорад Недељковић, Негослав Илић, Михаило Ђурић, Алберт Фирт, Димитрије Станчуловић, Никола Ђорђевић, Богдан Крекић, БлагоЈе Антонијевић, Ђура Бајаловић, Милић Сокић, Д-р Страшимир Милетић, Јован Гавриловић, Д-р Љуба Стојановић, Павле Миљанић, Милош П. Радојловић, Трифун Јовановић, Милан Стојановић, Александар Леко, Јован Мисирлић, Јосиф Фрид, Петар Гребенац, Тјешимир Старчевић и Радисав Јовановић. 1. Записници VII, УШ, IX, X и XI Редовне седнице нису прочитани, пошто још није било приспело одобрење истих од стране Г. Министра унутрашњих послова. 2. г Деловођа Одбсра саопштава да су се изВинили Одборници г. г. Милан Радосављевић, Д-р Мића Анић, Д-р Драг. Новаковић, Шемајо Демајо, К. Букавац и Ђорђе Попара. Одобрник г. Богдан Крекић поводом одржане конференције о станбеном питању и смањивању кирија, на којој је Београдску општину заступао Одборник г. Петар Гребенац, истиче да му је било врло непријатно што је г. Гребенац у име Суда и Одбора изјавио да станбено питање за Београдску општину не постоји, да га не треба уопште покретати и замерио је Министарству Социјалне политике што је ово питање пскренуло. Није му познаго да је г. Гребенац добио овлашћење од стране Општинског одбора да га на овој конференцији заступа и жали што је дошло до тога да се гледишта двојице Општинских одборника, њега и г. Гребенца, дијаметрално разликују. Наводи шта је све Љубљанска општина урадила за сузбијање станбене кризе. Моли да се питање станбене кризе стави на дневни ред једне од идуђих седница, како би то важно питање могло бити дискутовано у општинском Одбору. Претседник г. Милан Нешић одговара да је Суд делегирао г. Гребенца да присуствује овој конференцији, пошто је г. Гребенац један од чланова комисије за сузбијање скупоће. Ову комисију изабрао је општински Одбор и према томе г. Гребенац је могао на кон-

ференцији да говори и у име Суда и у им^ Одбора. Што се тиче самога питања смањења кирија Суд је г. Гребенцу дао извесне податке и упутства којих се имао држати, Што се тиче стављања на дневни ред овога питања, ако Одбор то жели Суд може изаћи у сусрет томе захтеву, али се оно може расправљати и онда кад дође на дневни ред извештај комисије за сузбијање скупоће. Одборник г. Д-р Букић Пијаде одржао је пригодан говор- поводом трагичне смрти Д-р Ђорђа Јоанновића, редовног професора Београдског медицинског факултета. У том говору између осталог је рекао: „Професор Јоанновић, чије је звонко научничко име било цењено у свему' научном свету, далеко ван граница наше отаџбине, био је са пок. проф. Суботићем и проф. Батутом оснивач нашег Медицинског факултета, за чији је даљи развитак имао неизбрисиве заслуге. Он је у своје време био напустио катедру редовног професора Бечког универзитета, где јг стекао своју научну репутацију, да би се ставио у службу отаџбини и да би своје искуство, свој таленат научног истраживача и своје еминентне наставничке спосббности посветио нашем младом Медицинском факултету. По својој научној репутацији и по своме класичном културном ставу, проф." Јоанновић је крупна фигура Београда, који је он искрено волео и чијем се развићу скоро детињски радовао. Из љубави према Београду, он је одбио пре извеснога времена ласкав позив бечког професорског Колегиума, примо ет унико локо, да заузме катедру редовнога професора на Бечком факултету, Својим научним именом и целим својим дискретним и кулгурним бићем, проф. Јоанновиђ је чинио част нашој престоници. Смрћу највећег југословенског научника Јоанновића, Београд је ненакнадиво изгубио једног од својих најзнаменитијих грађана. Нека је слава и хвала професору Јоанновићу!" Општински Одбор саслушао је сгојећи говор г. Д-р Пијаде и пропратио га узвиком: Слава му! 3. Код тачке дневнога реда: „Предлог буџета за 1932 годџну" настављен је претрес буџета у појединостима, Прочитане су парт. 113, 114 и 115, које садрже личне и материјалне расходе Катастарског отсека, Одборник г. Миливоје Арачић у своме подужем говору излаже разне фазе кроз које је прошло питање израде. катастра у Београду од 1904 године, до данашњих дана. За сав ;