Opštinske novine

Стр. 260

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Издатак за ову набавку пашће на терет партије 149 позиције 1 буџета за 1932 годину. Код тачке дневнога реда: „Одобрење лицитације за набанку угља за потребе кланичног одељка Општине београдске" прочитан је пред тог Суда, ца је одборник Г. Д-р Стрпши\;ир Мијетић истакао, да би требало уз овај предмет дати извештај о целокупној потрошњи угља, о инсталацијама на кланици и њиховом одржавању, као и о рентабилности овога привредног предузећа. Претседник Г. Милан Нешић одговара да је општинска кланица још ново и младо предузеће, и *да се набавке врше према траже њу надлежних органа. У току ове зиме, која јс била и дуга и оштра, утрошено је више угља него да је она била блага. Према томе не може се никад тачно утврдити годишња иотрошн.а угл>а. Дко ова набавка не буде до • вољна мораће се доцније набавити колико буде потребно. За овим је на предлог Суда О.Бр. 7421 Одбор РЕШИО: Да се за потребе Кланичног одељка набави угаљ од доле означених фирми као најповољнијих понуђача на одржатој лицитацији од 29-11-1932 год. и то: 1.) Никола Б. Јоцић и Син, из Београда 15 вагона грашастог угља 8—15 м/м франко вагон Кланица по цени Дин. 2.650 за 10 гона, а у свему по прописаним условима. 2.) Фирми „Гориво" из Београда 15 вагона грашастог угља (орах II) по цени од Дин. 2.500 за 10 тона франко кланица, а у свему по прописаним условима. 3.) Рудиици угља у Алексиицу 15 ваГона мрко-светлог, крупног угља 70% 15 -80 м/м, 30% до 10 м/м по цени од Дин. 2.935.— за 1р тона, франко кланица, а V свему по ; пррписаним условима. 4.) Рудник „Ртањ" 15 вагона брикета од праног каменог угља по цени од Дин. 3.350.— за 10 тона, франко Кланкца у свему по прописаним условима. Издатак пада на терет одговарајуће партије буџета за 1932 годину. Код тачке дневног реда: „Одобрење накнадног кредита од 20,000.000.— динара по парт. 167 поз. 15 буџета за 1932 годину (обавезе из ранијих година") прочитан је предлог Суда, па је одборник Г. Јован Гавриловић нагласио да би. код исплате обавеза из ранијих година из обзира правичности требало исплаћивати оне рачуне који су најстарији по датуму, а не да се исплаћују рачуни новијег датума а да стари остају неплаћени. Претседник Г. Милан Нешић одговара да 1>е се Суд држати тога принципа, али се мо-

ра допустити по који изузетак у хитним и неодложни.м случајевима. У дискусији која се потом развила \'чествовали су г.г. Алберт Фирт, Миливоје Арачић, Јован Мисирлић, Никола Крстић, Д .р Страшимир Милетић и Милан Нешић. Г. М и . сирлић је изјавио да ће гласати против овог предлога. За овим је на предлог Суда О.Бр. 7718 Одбор већином гласова, против један, РЕШИО: Пошто је цсцрпљен кредит за обавезе из ранијих година предвиђен у буџету за 1932 год. у износу од Дин, 18,325.091.— (парт. 167 поз. 16) а да још није измирен известан број рачуна за експроприсана имања прченствено у вези са изградњом Савскога моста, набавке угља, бензина, разнога материјала, као и за разне радове — да се Суд општински на основу чл. 10 Закона о општинама обрати Господину Министру финансија за накнадни кредит од Динара 20,000.000,— на подлози вишкова прихода по буџету за 1931 год. у колико се ови утврде завршним рачуном за ту годину (чл. 16 финансијског овлашћења уз буџет за 1932 год.) као и уштеда што се постигну по буџету за 1932 год. с тим, да се евентуални недостатак дефинитивно покрије накнадним кредитом. 7. Код тачке дневнога реда: „Предлог д? се за општнски музеј узме зграда г. М. Јанковића у Кр. Петра ул. бр. 8, и да му се у замену за ову зграду и плац уступе у својину општински плацеви: на углу Јеврејске и Душанове улице, на углу Добрачине и Душанове, и два плаца на углу Далматинске и Ђушине", прочитан је предлог Суда, па се потом развила дискусија у којој су се изјаснили против г.г. Јован Гавриловић, Димитрије Живаљевић, Петар Гребенац, Негослав Илић и Јован Дравић. Претседник Г. Милан Нешић изнео је податке о процени општинских плацева, које би требало уступити за зргаду са плацем г. Ј ! анковића, као и да се вредност имања и једне и друге стране поклапа и износи по 1,208.000.—. Вршећи ову размену, Општина ће уштедети годишњу кирију коју сада плаћа за библиотеку и музеј у износу од 90.000.динара и за једно десетак година решити питање смештаја ове културне установе Београда. Зграда г. Јанковића сама по себи ј е једна старина и има своју историјску вреД" ност, те је и по томе самом одређена за смештај музеја. За овим је извршено поименично гласањ е ' За предлог Суда гласали су одборници г.г. Михајло Ђурић, Милош П. Радојловић, С. Гођевац, Б. Антонијевић, Ј. Видановић,