Opštinske novine
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Стр. 267
љају, они се свршавају највећим делом из зајма. Тако је у Београду велики део радова био рађен у току 1930 и 1931 године из унутрашњег зајма. Утрошак тога зајма био је, према провизорном стању, овај (у милионима динара): Утрошено и резервисано
Предвиђено
1930
1931
За канализацију
35,0
1,2
25,1
За електричце радове
7,5
—
4,4
За школе и кланицу
18,0
2,1
15,5
За нсллате разнпх обавс
за
из ранијих година
18,0
5,3
12,1
За водовод
6,3
-
3,0
За калдрму
35,5
9,6
17,1
Разно
4,7
3,4
1,2
ч Свега:
125,0
21,6
78,4
Да се удовољи потребама града, Општина је морала већ ранијих година да прибегне зајмовима. Тиме су се велики терети данашњице пребацивали на будуће генерације. Већи део, нарочито они краткорочни, су већ измирени. Тако су ванредни приходи (из зајмова и позајмица) Општине београдске кретали овако (у динарима):
1919
7,339.566,—
1920
13,178.767,—
1921
23,453.676,27
1922
21,839.879,15
1923
21,206.437,58
1924
15,353.147,84
1925
13,123.042,67
1926
10,778.782,91
1927
108,682.141,99
1928
130,980.538,60
1929
259,586.247,36
1930
45,137.397,94
Свега:
670,659.625,31
Свеколики остварени буџетски приходи Општине београдске од 1919 до краја 1930 износили су динара 2.050 милиона 326,708,59'. Према томе су укупни приходи Општине београдске износили од 1919 до кра.ја 1930 године 2 милијарде 720 милиона 986,333 динара 90 п., од чега отпада на ванбуџетске при" ходе 24,647%, а на редовне и ванредне буџетске 75,353%. Ова нам цифра најбоље показује да су велики радови око инвестиције захтевали више него је Општина била у стању да да-'). Ј ) За овај тинос узето је привремело стање за 19.40 годину, чији Завршни рачун још није го;тов. 2 ) Извесни зајмови, нарочито онај из 1929 године (швајцарски зајам), закључивани су да се исплате ранији зајмови (у овоме сдучају доларски) тако да би цифра од 670 милиона код еф&ктивних зајмова, у томе погледу, могла да буде мања.
III На израду буџета Општине града Београда за 1932 годину деловале су многе околности. Криза која је из дана у дан бивала страшнија, захтевала је крајњу опрезност Ток рада, на другој страни, захтевоо је своје. Многи започети радови морали су се наставити, без обзира на околности које су наступиле. Рок многих општинских обавеза пада у 1932 години, и Општина им је морала удовољити. Да се ипак постигло смањење буџета према минуле две године — ово је после рата други пут, први пут је било 1929 године, да се буџет Општине града Београда смањује према ранијим годинама — доказ је да су на то деловале јаке силе. Сума одобреног буџета за 1931 годину износи 340,458.398,— динара, код расхода и прихода. Код расхода буџет је овако расподељен: Лични Д. 98,585.246,— 28,956% Материјални — редовни Д. 219,466.046,— 64,462% — ванредни Д. 22,407.106,— 6,582% Рачунски, буџет за 1932 годину показује смањење према буџету за 1931 годину од динара 43,395.823,— односно 11.305%. Смањење је постигнуто код свих дирекција односно одељења (види табелу број 1). Једину изнимку чине обавезе и дугови који су већи од прошлогодишњег буџета за динара 5,167.466 односно 4,2%. Међутим, права слика смањења постигнутих у буџету за 1932 годину, има сасвим други облик. У овогодишњем буџету појављују се нове позиције — оне које су се у ранијим буџетима нису предвиђале — у суми од динара 25,041.674,—. Те су позиције растурене по свима дирекцијама, и груписане дају ово: Динара Нови лични расходи 5,372.437 Нови материјални ред. расх. 11,622.131 Нови материјални ванред. расх. 8,047.106 Свега : 25,041.674 Нови лични издаци појављују се услед тога, што су у 1931 години многи лични издаци плаћани из непредвиђених и из других материјалних расхода, чему се у 1932 години предвиђају одговарајућа места. Међу такове случајеве спада Управа трошарине, чији лични издаци чине 3,283.706,— динара. Такав је случај донекле и са Кланицом. У другу категорију спада повећање личних издатака које је дошло силом прилика, самим развитком службе, а то је случај на првом месту код Дирекције за социјално и здравствено старање, где се појављују нове позиције у суми од 471.180 динара, док код Техничке дирекције (нарочито код Рачуноводства водовода)