Opštinske novine
5
ОПШТИНСКЕНОВИНЕ
Стр. 295
за Општину београдску, него и за целу нашу трговину, пошто је Београд средиште свеколике наше трговине." 4 ) Комисија за израду програма, у којој су били тадањи наши познати јавни радници и стручњаци, посматрала је тада цео проблем са становишта које је за оно доба било потпуно правилно и разумљиво: о могућностима територијалних ширења према северу не говори се, јер по среди није политички него технички проблем. У извештају комисије, која је цело питање третирала веома пажљиво и свестрано, узима се као једина могућност да се пристаниште гради на Сави, а Дунав се уопште не помиње. Испитујући све оне чињенице које одлучују приликом избора места, комисија после упоредног процењивања налази да пристаниште треба да буде у близини железничке станице, у „бари Венецији", и да га треба изградити у виду басена ваи речног корита, а никако као развучено обалско пристаниште, у облику кеја. Као добре стране изабраног места за пристаниште наводе се: близина железничке станице и могућност искоришћавања заједничких антрпо-а и магаза за речни и за железнички саобраћај; искоришћавање пристаништа преко зиме за зимовник (око 200 бродова, према извештају); и најзад употреба ископане земље за насипање „баре". У погледу облика и начина изградње пристаништа, комисија наглашава да је изградња пристаништа ван речног корита условљена већ самом рачунском дужином потребне обале. Док се рачуном захтева 4000 метара кејова, дотле читава савска обала „од тврђаве до моста има дужину око 2500 м., то баш кад би и остали услови били повољни за ту обалу, она не би била довољна да задовољи потребе саобраћаја". Међутим, баш и када би било довољно дужине природне обале, комисија тврди да не би требало градити пристаниште дуж савске обале, јер против њега говоре слсдећи разлози: „1) На већем делу те обале.... дубина воде износи поред саме обале, при малој води, 10 и више метара, а разлика између мале и велике воде износи преко 7 м., дакле је потребно подизати веома високе зидове... са дубоким и скупим темељима, што би само за 1000 метара зидане обале изискивало издатак око пет милиуна динара." „2) Баш и кад би било рачуна, јавља се Друга незгода у томе, што би саобраћај био развучен и раштркан, дакле веома неподесан како за царинску, трошаринску и пристанишну администрацију и службу, тако и за саме трговце."
4 ) Предходни радови за грађење кеја и пристаиишта у Београду, Београд, 1906.
Затим се излажу незгоде и рђава искуства која је имала Пешта са својим кејом-пристаништем, па се наводе службени извештаји угарског министарства трговине, из којих се види „да су пештански трговци, још пре 23 године (дакле пре 50 година) почели жалити на неподесност пештанског кеја и тражили су да се грађењем залива ван дунавске обале саобраћај усредсреди." 5 ) Даље сазнајемо да су сличне жалбе чинили и бечки трговци, и да је на њихову молбу те године извршено пристаниште ван обале дунавске. „Исто је тако урађено и у Пожуну, а и у другим европским варошима." Поред ових незгода наводе се и друге, па се између осталога каже да је пристајање бродова уз обалу у отвореној реци "скопчано често и са опасношћу; а као велика незгода сматра се то, што бродови преко зиме морају да потраже склониште ван Београда, услед чега се има и штете, јер се често мора потражити зимовник сз пуним или упола натовареним бродовима. У погледу саме обале, комисија сматра да је потребно и њу уредити и подесчти је тако да може да прими сав локалан саобраћај а дуж обале да се добије широка улица од најмање 18—20 ширине. (Данашња Карађорђева има само 12 м.). Извештај комисије одобрен је од стране министра грађевина, а 10 фебр. 1904 пдбор Општине београдске решио је да се пројекат за грађење кеја и пристаништа у Београду изради према одобреном програму. Пројекат је завршен марта 1905. Колико се тада журило, најбоље ће се видети из ових података. Цео технички елаборат за пристаниште био је завршен и датиран 10 марта 1905, експерти из Немачке, професори Брикс и Фрилинг, прегледају пројекте и подносе своју оцену (веома повољну) 12 марта, а већ 15 марта стручни одбор подноси општинском одбору свој извештај о пројекту пристаништа. Извештај стручнога одбора завршује се овим речима: „Чим се одобре пројекти, да се приступи изради детаљног пројекта... тако да се још у току ове године отпочне рад на грађењу пристаништа и обезбеђењу обале савске."") Тиме је уједно и завршен тај први озбиљан покушај да Београд добије своје уређено пристаниште. II Питање београдског пристаништа јавља се по други пут тек 15 година после првог покушаја. Тих петнаест година, поред великих промена у читавој држави, дале су и Београ-
5 ) 1ћ1с1., стр. 9. в ) 1ђј(Ј., стр. 48.