Opštinske novine

Стр. 310

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ки од којих би се застидела и чубурска гатара. Ето, тако се у великој већини васпитавамо и физички, и духовно. Од раног детињства, човечије ( се биће навикава на физички и духовни отров. О алкохолу ћемо говорити накнадно, а за месо још једанпут подвлачимо, да оно у опште није храна људска, него зверова, који су и вилицама и системом пробавних органа способни за њу, као и кратком дужином свога предистинираног века. Месо нема витамина, управо има их врло мало, и то што их има губе се при његовом справљању, јер ако се део поврћа и све воће могу да једу сирови, месо не може, и зато његови незнатни витамини ишчезавају кувањем или печењем. Беланчевинасто-калоричне вредности меса, могу се и лакше, и корисније, и јевтиније заменити вегетабилним (биљним) беланчевинама. Оне су и са гледишта апсорбције несравњено боље, јер саме по себи нису отров, као што је то месо са његовим птомаинима, а и кад су праћене отровима, то је услед нерационалне комбинације хране и недовољне заштите пробавних органа, због чега се стварају пропратни отрови. Али они се могу врло лако избећи, док то не важи и за отрове меса. Ови су везани неразлучним везама за њега, и до сада наука није успела, да из меса издвоји лешински отров, разуме се да га одвоји не хемиски, него практички, у алиментационој сврси. * Храна за децу, болеснике, старце, породиље и реконвалесценте јесте — природно, тек помужено, некувано млеко, тако звани „Дринк-милк" Кувањем и стерилизацијом млеко губи све витамине. Оно их убија и постаје мртво млеко. Млеко је од све друге хране једина непосредна, жива материја, необојадисана крв, која у себи садржи све храњиве материје и витамине (С). Кувањем се од живог млека прави мртво млеко, које у погледу храњивости представља мањак од 90%. Пастеризацијом се постиже нешто боље стање, али ипак се губитак хранљивости пење до 80%. Међутим, садашње некувано млеко, рађено нехигијенском и примитивном мужом, још је сто пута горе. Оно је додуше у погледу хранљивости идеално, али је опасност од заразе појачана са 60—70%. Једино остаје тај тако звани „Дринкмилк". То је природно, свеже, хигијенско млеко, мужено електричним апаратом, у стерилизираним флашама, са аутоматским затварачем, са претходном пуном дезинфекцијом пре муже радникових руку, крављег вимена, у светлим, чистим и скроз хигијенским шталама, од апсолутно здравих крава. То се млеко пије једва млако, највише до

18° С. За слабе одрасле смлачује се мало у пари или топлој води, а за децу се греје и разводњава, али не кувањем него додавањем топле и добро прокуване воде. Такво млеко и дечији, и болеснички, и старачки организам (а камо ли снажни и здрав) прима са врло малом и незнатном редукцијом. Кад је овај „Дринк-милк" од козијега млека — онда је постигнут максимум хранљивости и максимум сигурности од заразе. Јер ако коза нема малтеску грозницу, ничега се другог не треба бојати. А и ова бојазан отпада, јер у Југославији нема уопште малтеске грознице ни код коза, ни код људи, сем спорадичних појава на далматинском приморју, који су импортирани морем * Савремена је хемија апсолутно противу меса, масти и алкохола. Али ко већ неће или не може због навике или „алиментационе идиосинкразије" да остави месо, онда нека у најмањим количинама (са потребним прекидима) употребљава свеже рибље месо, од младих и немасних риба и живинско бело месо исто тако младо и свеже. Друга меса нека не једе нипошто. Свињска маст рђаво утиче на јетру и убрзава појаву артериосклерозе, а где је већ има —- појачава њен фаталан ток. Маст не храни. Она би још могла имати вредност код телесних радника због свога калоричног богатства. Али пошто се она може да замени зејтином и бутером у том смислу, онда су ови стопроцентно бољи јер повољно утичу на јетру, не изазивају таложење сала и тако звану масну дегенерацију ткива и врло повољно дејствују на одржавање еластичности крвних судова и ткива у човечијем организму. Алкохол није ни храна, ни користан стимулатор. Физиолошка доза алкохола не постоји. Он је отров и у најмањем степену, ако се стално узима. Док је за тровање организма у дугогодишњој употреби алкохола довољна и најмања дневна доза од 100—200 грама, да не говоримо више, дотле је за акутно тровање нужна врло велика доза која одлази често на неколико литара пића и смањује се или повећава с обзиром на количину алкохола у њему. Познат је разоран утицај алкохола на бубреге и панкреац. Отуда људи који пију — слабо једу. Ништа мање опасан није ни његов утицај на нервни систем и на све жљезде са унутрашњом секрецијом. Зато хронични алкохоличари губе врло рано сексуалну потенцију у пркос своје младости, варљивог доброг изгледа и лажне снаге. Морални је утицај алкохола тек најстрашнији: он у дужем периоду употребе толико отупи човека, толико га морално умртви, да он убр-