Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 329

И кад се небеса проламаху од халакања водске, грувања топоиа, грештања бубњева и ииске свирки, тај султан, шах, господар кличе: „Јуриш!"... Одмах после Алаху екбер 21 ), напред истурише пуне, приправне топове који су весници смрти и оруђа за постигнуће циља. Иза тога одмах војска одређена за бој и убијање људи халачући: „Алах! Алах!" јуриша на град. Без оклевања и неустрашиво почеше да бацају са пркосних кула оне залутале у бездан. У том лудом сплету полакомише се за светско благо, нису ишли у друштву, него се у варош сручише подвојени и бацише се на пљачкање. И то ову војску поквари. Они се не могоше одупрети непријатељу који је збијен и приправан тада био. Противнападом су били враћени, те изађоше из града истим путем којим су и дошли. За то време многи изгибоше, а многи су били рањени. Укратко, тако се то догодило. За то време проклети краљ, безверни, благодарећи својој надмоћности у бродовљу, он за дан и ноћ превезе и уведе у град војску, која му је била на супротној страни. Сад размести колико му је било потребно по кулама и бедемима добро наоружане, одморне и као дивове снажне невернике. Затим постави читаве пукове на местима, где је град био порушен или где је била бреша начињена. Као што рекосмо, муслимане, који се беху ради ћара и пљачке размилели, сузбише натраг и растераше. Држећи се онога што се каже: Рат је превара 22 ) меродавни решише да непријатеља измаме на отворено поље (мегдан). Издаде се наређење да се царска војска испод градских бедема врло мало повуче назад. Неверници су и иначе од пијанства пропали, сад се томе пијанству придружи и пијанство од гордости због победе. Одмах повикаше: „Турчин је разбијен". И тако, појахавши мртви живога, сручише се из града на поље. На исламску војску насрнуше без обзира. Кад се неверници, гушајући се са муслиманима, приближише до места где је стајао исламски господар, рекоше: „Да бисмо невернике извукли још више и да им не бисмо дали да се ни један жив у град врати, нека се султан повуче натраг још неколико корака". Султан се разгњеви на везира који је овај предлог учинио, схвативши да је на ту лудост дошао услед слабости и кукавичлука. „Пред непријатељем окренути лице, рече султан, знак је пораза. Моје право, Господу нека је хвала, велико је, слава ми је висока. Непријатељу је потребније да се повлачи!" И

21 ) Вог је највећи. 23 ) Ел харбу худат-уп.

тад узе џиду у руке и заби је у трбух првог непријатеља који је био пред њим. Од непријатеља који се нарочито истицаху у нападању и по џиновској величини сву тројицу сруши на земљу. Као Хизир 23 ) узе копље у руке, Опасавши се победним дизгином око појаса, Окочи као лав и јурну напред. Тројицу сруши и тад се непрпјатељ препаде, А тад анђели с небеса певаху: „Алах нека те очисти". — А небеса одјекиваху: „Господ нека је с тобом". Кад овај призор видеше муслимани, полетеше са свију страна коњаници и пешаци и тако непријатеља натераше да окрене лице своје. То је било на једној равници на којој није било брда ни долине, него је сасвим равно поље. На таквом једном месту и пешадија и џебхеџије беху се загрејали, па засукаше панцире, поткупише изнуреног неверника коме беше дошла душа у нос. Кад поткупи пешадија невернике, Од оне хиљаде пе остаде жив ни један. Н&слагаше се мртва телеса од ових слепаца, Испуни се сваки буџак лешинама, Поље су прекрилиле непријатељске главе. Гледаоцима се чинило као разбацано камење од порушене зграде. Равница се црвенила од крви као лала. Какво црвенило! рекло би се као да је туда протекло море крваво. По песку су лежали непријатељски лешеви, А по крви су пливале њихове отсечене главе. Укратко, бацише их коњма под ноге, тако да се ни сваки стоти није могао спасти у град. Муслимани су славили свој успех. Још је сасвим мало требало, па и град да се заузме, али наступи ноћ. Оличење милости, султан, међутим, задовољи се овом сјајном победом, па нареди повлачење овим речима: „Моје слуге су уморне, а неки су и рана допали. Град је стрелом погођен. Лов ћу други пут узети. Држим се оне изреке: „Што ни.је учињено сад, биће други пут". Неколико дана после повратка победоносног султана, у његову престоницу стиже глас да се проклети краљ 23 ) преселио у иакао. Узрок његове смрти и његов одлазак са овога света био је овај: Кад су они царски људи извели ону подвалу и начинили се као да су дигли опсаду, краљу су његови људи казали били: „Осрамоти се Турчин и побеже". Повероваше у то, од радости се он опи,

- а ) По источњачком веровању Хизир је са Окендером Зул Карнеином еилазио у нодземни свет и тамо су узели живу воду. 24 ) Мислн на угарског краља -Јанка Хуњадског,