Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 361

30.000 становника; 3) предузећа за мале железнице јавног саобраћаја; 4) предузећа за превоз скелом и другим пловним објектима на непловним рекама; 5) предузећа за мерење тежине робе; 6) јавне кланице; 7) сајмови и тржишта — §§ 70, 81, 84, 87, 88, 91 и 187 Зак. о Радњама. Надлежна управна власт дужна је, пре него што да дозволу приватним лицима да тражи изјаву Општине да ли жели сама основати таква предузећа. Рок у коме општина има да да тражену изјаву и да по датој изјави оснује предузеће различит је према томе за коју се врсту предузећа тражи изјава. О радњама за давање зајма на ручни залог, општина је дужна да да изјаву за два месеца, а по датој изјави, да оснује радњу за шест месеци. Исти рок за пријаву је прописан и за предузећа под 2, само с том разликом што рок за оснивање тог предузећа одређује управна власт која ипак не може прописати дужи рок од 6 месеци. За предузећа под 3 рок за изјаву је фиксиран на три месеца, а управна власт сама одређује рок за оснивање ко.ји не може бити дужи од годину дана. Што се тиче предузећа под 4, закон не предвиђа никакав рок, што се може тумачити двојако: или општина има право да кад хоће преузме такво предузеће у сво.ју експлоатацију, или да управна власт има пуну дискрециону власт да сама одреди тај рок. Закон забрањује да самоуправна тела, која имају право првенства, ова предузећа дају у закуп. Овде постоји још једна варијанта, а на име да код ове врсте радњи, закон даје првенство самоуправним телима, док је код горе наведених предузећа то првенство давато само општинама. По овакој редакцији и бановинско веће и општински суд могли би полагати право првен-ства. У случају да та оба самоуправна тела. траже по праву првенства експлоатацију тог предузећа, настало би питање које би од њих имало првеиственије право. Тај сукоб закон није предвидео, и он би се имао решити по слободном нахођењу управне власти, или би ту празнину имао да попуни правилник, за чије је доношење законом овлашћен Министар трговине и индустрије. Закон о радњама исто тако не предвиђа никакве рокове односно предузећа за мерење тежине робе. За то предузеће као и за сајмове закон општини даје искључиво право. То је нека врста монопола, кога се општина може по својој вољи и кад хоће одрећи у корист приватних. Да се тога свог искључивог права општина може одрећи, то је изрично речено у закону, кад је још реч о предузећу за мерење робе; но кад се тиче сајмова, закон не даје изрично овлашћење општини Да се тог свог права може одрећи у корист приватних лица. Ту се категорички наглашава да ће се дозволе за сајмове давати искљу-

чиво општинама, па по томе изгледа да је законодавац хтео потпуно искључити приватна лица из те врсте предузећа. Он сматра да ће општина моћи најбоље технички и хигијенски уредити места за тржишта и сајмове. Да би што боље и потпуније одговорили том задатку он је општини прописао услове којих је дужна да се придржава при уређивању тржишта и сајмова, за која јој је дао искључиво право експлоатације. Пошто је то уређење скопчано са великим материјалним издатцима, општини је признато право наплате таксе за заузете објекте и земљишта на сајмовима и тржиштима. Сем ових предузећа за које закон о Радњама даје Општини првенствено право, има и таквих које треба сматрати да представљају за општину фактичне монополе. То су предузећа за сметлишта и чишћења, за истицање рекламе, за снабдевање вароши водом, гасом или електричном енергијом. Слободном оснивању тих предузећа испречила би се доменијална права и разне полициске власти које општине уживају. За искоришћавање предузећа за снабдевање водом или електричном енергијом, приватник би морао претходно тражити од општине дозволу за употребу улица и општинских путева, а евентуално и закуп земљишта. У сваком случају он би морао закључити с општинама закупне или концесионе уговоре. То су дакле предузећа која се по самој својој природи не могу оснивати без пристанка општине, и ова је према томе апсолутни господар у погледу стварања таквих предузећа као и у одређивању услова под којим ће приватнима уступити њихову експлоатацију. Такав привилеговани положај који општина има по сили ствари, даје ово.ј ^могућности да одговори потпуно оној оиштој дужности коју јој закон о општинама додељује, а на име да се стара о културном, привредном и социалном напретку свога стаковништва. А то су таква иредузећа која би могла, као што смо на почетку приметили, без интервенције општинске власти, много нашкодити томе напрежу, и тако осујетити постигнуће социалног и културног циља којем варошка општина мора тежити. Најзад што се тиче предузећа изван овде наведених категорија њих општина може узети у сво.ју експлоатацију по општем принципу интервенције општине на свим доменима економске делатности. Само су ретки случајеви да ће се општина у таква предузећа упуштати. Једно што су та предузећа по својој природи искључиво или по превасходству подобна за приватну експлоатацију, а друго што и њени фискални интереси не налажу јој да спутава приватну иницијативу тамо где ,је она корисна по развој трговине, индустрије и занатства једног града. У тим случајевима та би интервенција била оправдана само онда, кда би интереси широког слоја грађан-

3