Opštinske novine

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 363

зећима. Другим речима и укратко надзорна власт испитује формалну а не материјалну страну одлука општинске управе које се односе на њену економску активност, пошто је ова начелно допуштена па чак и привилегисана. Овакав закључак и овако стање ствари догична је последица правно усвојеног начела о интервенцији државних власти, а понаособ општинских, у привредне и социалне односе. Што се тиче ограничења установљених Законом о радњама она важе и за општину. „Друштва и друга јазна самоуправна гела морају да испуне све услове овога закона кад обављају неку радњу, осим ако овај закон друкчије не наређује". Ти услови могу бити општи и посебни. Посебни услови обухватају поједине врсте радње. За занатске радње, на пример став 2 § 9 прописује да општине и друга самоуправна тела могу их обављати само ако их оснују у јавном интересу по нарочитој дозволи бана и имају стручног пословођу. Општи услови пак обухватају сва предузећа. Један од општих услова за вршење ма које радње јесте дозвола или овлашћење опште управне власти. Том дозволом морају бити снабдевена не само приватна лица него и самоуправна тела. Став 4 § 61 вели да дозволу морају имати и предузећа самоуправних тела као и државна предузећа са изузетком оних која се воде у режији Министарства саобраћаја и Министарства војске и морнарице, ако ова раде за своје потребе. Питање се поставља да ли се може сматрати да надзорна власт одобрењем одлуке опшгинске управе о оснивању и експлоатацији једног предузећа истовремено даје и у неку руку прећутну дозволу за то предузеће? На овом питању мишљења могу бити подељена. За нас је најправилније мишљење по коме би и одобрење надзорне власти садржавало и дозволу која се Законом о радњама тражи. У том би случају досије о једном предузећу које општинска управа шаље надзорној власти на проучавање и одобрење, морао бити снабдевен и свим потребним поднесцима које Закон о радњама за поједина предузећа тражи. Ако би се усвојило супротно мишљење онда би поступак око оснивања општинских предузећа био сложенији. С једне стране морао би се обавити цео поступак, који се тражи по закону о општинама за пуноважност и извршност одлука општинске управе; и с друге стране имао би се обавити цео поступак који се тражи по закону о радњама за давање дозволе односно овлашћења за поједина предузећа. Такав двојак поступак отежавао би рад општинске управе на развијању њене економске активности. То би већ могао бити један од главних разлога да се такав поступак одбаци и усвоји један јединствен који би консумирао и одобрење и доз-

волу за оснивање и експлоатацију једног предузећа. Сва овде наведена ограничења као што се види претставља.ју скуп норми које регулишу поступак око стварања општинских предузећа. Прописивање таквог поступка, и обавезност његова за општинску власт, створиле су могућност за државну власт да мотри и пази да се експанзија опшгинске економске активности не врши на штету народних и државних интереса. Само такав поступак мора исто тако садржавати и границе те могућности, да не би државна власт имала неограничену дискрециону власт у решавању крупних и важних комуналних питања. Што се тиче начина на који општина врши експлоатацију својих предузећа, она се могу у главном свести на четири типа: 1) Проста режија, 2) аутономна режија, 3) општинско предузеће у форми приватног друштва, 4) општинско предузеће у форми приватног друштва са учешћем приватног и јавног капитала. Ово би било друштво мешовитог карактера а оно друштво чисто комуналног карактера. По систему режије општинским. предузећима директно управља општина. То је првобитни облик свих општинских предузећа. Организација изведена по систему режије дала је врло добре резултате. Нарочито у почетку муниципализације било је потребно, да предузећа буду под што непосреднијим утицајем ошптинске управе, а преко ове, и под утицајем саме популације. Шта значи то под директном управом општине? То значи да општинско предузеће нема ни своје посебно одлучавајуће тело нити може само располагати својим приходима. О свим тим најважнијим пословима решава општинска управа. Та форма експлоатације израз је и демократских идеја у том смислу што повлачи популацију заинтересоване општине да сарађује на предузећу преко својих изабраних представника. Овом начину експлоатације чине се разни приговори. Међу најважнијим треба истаћи онај приговор који се односи на иницијативу и мобилност предузећа. Вели се да су општинска предузећа у простој режији лишена свих својстава брзе и лаке покретљивости као и сваке иницијативе. Општински одбор, кога треба сазивати по сваком мало важнијем питању односећег се на послове предузећа састаје се врло ретко и тешко. Затим док његове одлуке постану извршне треба исто тако више времена да прође. Тај поступак дуг и тром одузима општинским предузећима у простој режији ону гипкост и еластичност тако потребну за успех извесних предузећа, као што су предузећа саобраћаја и за снабдевање водом и електричном енергијом. Овим предузећима потребна је мало више слобода акције.