Opštinske novine

ОПШТИНЕ ГРАДА БЕОГРАДА

Богдан Крекић

Криза радиности у граду — Прижредни поремсЂа/и нослс рата (Наставак) Огорчена борба води се нарочито око петролеумских извора, који за светску привреду добивају све већи значај. Нафта у све већој мери замењује ложење угљем. Већ до сад преко једне трећине прекоокеанских бродова ложе се искључиво нафтом и троше 70 милиона тона нафте уместо ранијих 120 милиона тона угља. Нафтом се пале осим тога око 35 милиона аутомобила (1914 године било их је свега 2 милиона), као н многобројне пећи у индустриској употреби. Зато се око освајања петролеумских поља између енглеоког и америчког капитала водио страховити рат, који је међутим у главном већ ликвидован — у корист Америке. У вртлог ове борбе увучена је и Совјетска Русија, због великог богаства у изворима нафте. Исто тако жучна борба води се око рудних поља цина, јер се нови рудници не налазе, а постојећи се брзо празне. Без цина међутим немогуће је замислити читаве индустриске гране, које су у модерној привреди од првореднога значаја. Снажни партнер старога света, Сједињене америчке државе, које су дигнуте капиталима старога света, у све већој мери гура се на све стране и успева у истој размери у којој стари свет са старих својих позиција бива потискиван. Увезено је било на пример у милионима марака:

т Рлгглеске

из Америке

1913

1927

1913 1927

у Канаду

21.3

16.8

64.0 64.9

у Аустралију

51.8

43.4

13.7 24.6

у Нову Зеландију

59.7

47.9

9.5 18.0

у Јужну Африку

50.1

42.8

00 00 СО

у Индију

64.2

47.8

2.6 7.9

Извоз готових производа крегао се у про-

центу од укупног светског промета:

1913

1928

из Немачке

21.3

16.4

из Енглеске

22.3

из Фраццуске

из Белгије

3.8

из Америке

из Канаде

1.7

4.4

из Јапана

1.3

из осталих

21.7

22.1

после рата 40% 40°/о

Овај генерални преглед потврђује претходне појединачне појаве и утврђује: да удео у светској производњи у европским државама пада а дпже се у прекоокеанским, нарочпто у америчким државама. Стари свет врши колосалне напоре да очува све старе позиције — али дизање нових снага је несудрживо. Укупни доходци од промета добара у свету износили су у проценту: пре рата Америке 30% Европе 50 % ПО' Денију Америка производи од целокупне светске производње: 39% угља 35% водене парне и електричне енергије 71% нафте 60% пшенице и памука 55 % дрвета 38% олова и фосфата 50% бакра, железа, челика 85% аутомобила На 6% земаљске површине, колико она претставља, сконцентрисане су огромне масе природних богатстава и колосална техничка савршенства и механичке снаге, које стоје на расположењу становништву које не износи више од 7 % светског становништва. Зато расподела богатстава показује ову слику: Од укупног светског богатства у проценту долази на поједине државе и на појединог становника у 1928 години: богатства

становника

31.5% 18.5% 13.5% 28.5%

6.5% 24 % 20 % 36.5%

Сједињене америчке државе и Канада Европа Кина, Јапан, Сибир Тропске и јужне земље Многоструке повол^не околности омогућиле су Сједињеним америчким државама да за циглих десетак година сТекну толико огромно богатство у новцу да су у могућности били да од њега око 80 милијарди марака (1.200 милијарди динара) пласирају у иноземству од чега долази 35% на Европу, 30% на британску Индију, 20% на Јужну и Северну Америку и 15% на Азију. Својим капиталима она у све већој мери потискује све друге државе. У Канади, која је у саетаву енгле-