Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 369

дирала високим царинама од целога света, а нарочито од Европе. Европским државама је зато у велико отежан извоз у Америку, јер и Америка по угледу на европске државе жели да буде привредно самостална. Обрт добара у европским државама све је мањи. Обрт добара између Европе као целине и Америке све је мањи. Обрт добара у целоме свету све је мањи. Одакле онда узети новац за ануитете? Поништај ратних дугова, као и поништај репарација намеће се као нужна потреба из моментане ситуације ради одушке коју од тешких дужничких терета треба да нађе целокупно човечанство. Америка би била та, која би оваквим решењем у ствари најмање била оштећена. То показује овај пример. На сваког становника у маркама износило је:

национално богатство годиш. доходак укупне национал.

1914

1928 привреде 1927

Америка

8.600

15.500

2.970

Белгија

7.200

6.900

1.390

Аустралија

7.000

9.500

1.440

Енглеска

7.000

9.900

1.970

Француска

6.900

7.300

850

Италиј а

2.800

3.100

500

Немачка

5.500

3.900

780

Југославија

343

страховитим царинским зидовима као наЈвиднијом манифестацијом актуелне ситуације. На томе пољу уместо смирења сукоби су све већи. Где трговац не може да продре, тамо се спрема да продре војник и ратна флота! А како су привредне запреке све теже, логично је да су наоружавања свију против свију све већа. Војске на суву и флоте на морима бране економске позиције држава. Зато без економског споразума нема ни разоружања. Издатци за наоружања све су већи. Они су износили у милионима злат. мк.:

1913 год. 1

Чо ол

1928 год. 1

7о °Д

национал.

рада

национал.

рада

Немачка

31,6

4,6

11,8

1,3

Француска

5,5

4,6

Енглеска

3,4

Италија

3,2

4,3

Сјед. амер. држ.

1,4

1,1

151,6

173,8

Европске државе показују незнатна померања, док Сједињене америчке државе показују рапидан скок. Америчка тврдокорност у питању ратних међусавезничких дугова психолошки се да објаснити страховитом незапосленошћу, која је и њу немилосрдно захватила — ма колико да је она као Америка, коју је Колумбо открио, једно време мислила да је у решавању привредних и социјалних проблема нашла била — Колумбово јаје. МЕЂУСОБНО НЕПОВЕРЕЊЕ — НАОРУЖАЊА НА КОПНУ И МОРУ — ПУТ КА СМИРЕЊУ Сукоби привредни и политички међу државама од реда, који су данас дубљи него што су били пре светског рата, из дана у дан продубљују атмосферу међусобног неповерења. Одраз свој они налазе у сталним све већим наоружањима и у све већим сукобима око кључа у праву на држање сувоземне и поморске снаге. Врше се напори да се нађе споразум за стационарно стање у наоружањима, затим за смањењем наоружања и најзад за рзоружањима. Али пут за успех за војна разоружања води преко поверења, а поверење се не може постићи док постоје привредни сукоби са

Суме издатака за наоружање у 1928 години веће су него што су биле 1913 године. Код ових пет главних држава оне износе после рата, н. пр. 173,8 према 151,6 пре рата. За наоружања и дугове посебно, и заједно за обе сврхе издавано је пре и после рата како следи: за оружање дугови заједно % од укупних % укупних % °Д укучних

издатака

држ.изда-

Немачка

1913/14

55,6

6,7

62,3

1928/29

9,9

31,5

41,4

Француска

1913

40,7

25,3

66,

1927/28

26,9

33,3

60,2

Енглеска

1913/14

39,

12,4

51.4

1928

12,6

41,3

53,9

Италија

1914

19,9

20,1

40,

1928

27,7

22.1

44,8

Америка

1912/13

67,8

3,2

71,

1928

22,6

31,9

54,5

Јапан

1913/14

33,5

24,8

58,3

1928/29

24,

16.

40,

Наоружања ангажују знатно већи издатак иза рата једино у Италији. Дугови су знатно теже притисли Немачку, Француску, Енглеску, Америку. Укупно за обе позиције издају више Енглеска и Италија. Ратни издаци се разликују у томе, што Енглеска баца много на ратну флоту, да би одржала традиционални престиж и сачувала своје светско колонијално госпоство. Са обзиром на смањено притицање добити у метрополу њени напори су страховито тешки јер јој је опасан ривал богатство Сједињених америчких држава.

(Наставиће се)